[цаптион ид=“аттацхмент_6068″ алигн=“алигнцентер“ wидтх=“1024″]
ФОТО: Мирко Тешић – УПЛС[/caption]
Какво време за живети у Србији?
Сведочимо и учествујемо у дешавању које има потенцијал да постане убедљиво највећа и најскупља брљотина српске администрације.
Добро дошли у епизоду: „Пореска решења, оксиморон, решење које изазива проблем“.
Тренутна ситуација је да поморцима и лађарима на кућне адресе стижу привремна пореска решења, за порез на зараде у иностранству у 2017. години. На први поглед ништа спорно, држава потражује порез на основу важећег закона. На други, трећи и остале погледе почињу да испливавају нелогичности и пропусти који ће бити јако скупи у даљем развоју догађаја.
Битно за ову причу је да нико од лађара и помораца не бежи од својих стварних обавеза уколико оне постоје. У прилог томе говори и обраћање ресорном министарству, пре скоро две године. Званичним захтевом за тумачње наших обавеза, за који нам је уредно наплаћена и прописана такса, а одговор на постављена питања још увек нисмо добили.
Кренимо редом:
Први корак, неко доноси одлуку да се приступи изради привремених пореских решења за зараде у иностранству у 2017 години. Сама одлука није спорна и утемељена је у важећим законима.
Други корак, новац увек оставља свој траг. Евиденција уплата из иностранства код домаћих банка и основа прилива наших држављања. Провера те базе података и формирање листе наших држављана који су у 2017 године имали уплате зарада из иностранства. За сада ништа спорно, добијена листа потенцијалних пореских обавезника по том основу.
Трећи корак, узрок читавог низа будућих проблема. Читава листа потенцијалних пореских обавезника, се третира као листа пореских обавезника и приступа се изради привремених пореских решења. Та решења се шаљу на кућне адресе. Неко ко је у пореској управи требао у овоме да види проблем али то није видео и долазимо у ситуацију у којој смо.
У идеалним условима, трећи корак је требало да буде само формирање листе потенцијалних пореских обавезника.
Даље је требао да следи четврти корак у ком би потенцијални порески обавезник био контактиран од надлежне службе, којој би требао да достави додатне информације везане за уплате из иностранства, а које су битне за утврђивање постојања стварне пореске обавезе по том основу. Додатне информације које су битне да би се утврдило постојање пореске обавезе и њене висине су одговори на следећа питања:
1. Да ли је особа порески резидент Републике Србије?
2. Да ли је зарада уплаћена на рачун у бруто или нето износу? Да ли је на ту зараду послодавац већ негде уплатио порезе и доприносе, ако јесте где и какав је међусобни однос по питању обрачуна пореза између Србије и државе у којој је порез већ плаћен?
3. Да ли порески обавезник има права на неке од пореских олакшица по неком од основа?
Тек након прикупљања додатних информација би било логично да се приступи изради пореских решења.
Изостанком четвртог корака смо дошли у тренутну компликовану позицију, да људима стижу привремена пореска решења. Срећним добитницима су на располагању само две опције. Прва да плате, износе који су благо речено абнормални, пре свега што су уплате највероватније разматране као бруто приход.
Друга опција, подношење жалбе на решење и фактички враћање предмета на дораду односно на поступак који је требао да буде четврти корак. Након тога покретање одговарајућих судских поступака у случајевима где има основа да су лицу повређена нека од његових права гарантованих Уставом и Законима Републике Србије као и међународним конвенцијама чији је РС потписник , а пред домаћим и међународним судовима. Друга опција ће довести до скупог епилога. Постоји реална могућност да ће износ одштета на крају процеса, а које ће сносити сви грађани Р.Србије бити већи од износа наплаћеног пореза.
Дугорочни губитак, као последица осећаја несигурности међу поморцима и лађарима. Створен је оправдан утисак правне несигурности, који ће покренути поморце и лађаре на предузимање одређених промена у начину живота и рада, а који ће имати негативан ефекат на стање у Србији. Када се погледају статистички подаци на нивоу целог света, горњих један проценат прихода чине особе чији годишњи приход прелази 35 000 УСД. Један део помораца и лађара се налази у тој групи, а други део је у горњих пет процената. До сад су углавном своје зараде доносили и трошили у Србији на прозводе и услуге, од чега цело наше друштво има корист. Тренутним односом државе према овој популацији, већи део тог новца неће улазити у оптицај у Србији.
Порез може да се посматра и као плаћање претплате за неке услуге. Услуга опет може бити квалитетна или не, јефтина, реална, скупа или прескупа. Ако замислимо државу као кабловског оператера, а преплату као порез, кад нисте задовољни оператером шта се ради?
Једноставно, промените кабловског оператера.
Следе два могућа решења, да одговарајући држани орган врати поступак у нормалне токове, што би била разумна али у исто време и мало вероватна одлука. Друго решење је улазак у процес жалби и судских спорова, који је већ отпочео.
У легенди о Пандориној кутији, нада је остала заробљена у кутији, ко је отварао ову пореску нек је отвори још једном, да и нада за позитиван епилог изађе напоље.
Поморце и лађаре карактерише неколико особина, неке од њих су упорност и способност проналажења решење у скоро немогућим ситуацијама. И у овој ситуацији биће упорни и наћи ће решење.
Зоран Јовичић
Заповедник врсте А
