RIS

Kratak uvod –

U unutrašnjoj plovidbi – kao i u svim drugim transportnim sektorima – postoji sve veća potreba za razmenom informacija. Od posebnog značaja je razmena informacija o saobraćaju i transportu, što doprinosi povećanju bezbednosti i efikasnosti transporta unutrašnjim plovnim putevima.

Rečni informativni servis (RIS), predstavlja skup usaglašenih informativnih usluga koje podržavaju procese saobraćaja i transporta u unutrašnjoj plovidbi. Korišćenjem ovih alatki, poboljšava se bezbednost saobraćaja i efikasnost transporta. RIS se fokusira na razmenu informacija vezanih za saobraćaj i transport između svih zainteresovanih strana u unutrašnjem vodnom transportu (IWT).

Brojne usluge relevantne za RIS već su podržane, posebno korišćenje Saopštenja brodarstvu (NtS), Internacionalno elektronsko izveštavanje (ERI), Elektronske navigacione karte za unutrašnju plovidbu (IENC) na brodu i Automatski identifikacioni sistem (AIS) za praćenje plovila.

ELEKTRONSKO IZVEŠTAVANJE

Elektronsko izveštavanje omogućuje elektronsku razmenu podataka u svrhu izveštavanja između broda i nadležnih organa u unutrašnjoj plovidbi. Cilj je izbeći višestruko prijavljivanje kapetana nadležnim organima i ograničiti pružanje istih podataka u vezi sa putovanjem različitim organima i/ili privrednim subjektima, kako bi se smanjio administrativni teret za kapetane i upravljače unutrašnjih vodnih puteva.

Međunarodni standardi i postupci za razmenu elektronskih poruka su na snazi. Organi i ostali učesnici (vlasnici brodova, kapetani, špediteri, terminali, luke) razmenjuju podatke u skladu sa ovim standardima i propisima. Elektronsko prijavljivanje podržano je u mnogim zemljama, do nedavno uglavnom radi podrške u upravljanju saobraćajem.

Sistem elektronskog izveštavanja je obavezujući u svim zemljama beneluksa, Poljskoj, Francuskoj kao i u Nemačkoj i uveliko je primenjiv i razrađen, zastupljen je u nekoliko patformi (u zavisnosti od zemlje i administracije) pa tako imamo BICS, eRIBa, VELI, EuRIS, CEERIS…

EuRIS

– EuRIS je trenutno najveća platforma, pokrenuta sporazumom trinaest zemalja i omogućava nam jednostavan pristup svim potrebnim informacijama kako zapovedniku, tako brodovlasniku ili logističkom operatoru na glavnim Evropskim vodnim putevima (trenutno pokriva preko 23.000km plovnih puteva). Možemo registrovati svoje brodove i pratiti njihovo putovanje, primati obaveštenja kada neko od naših plovila prođe određenu tačku na mreži i zatraži informacije o plovilima, putovanjima i teretu ili putnicima.

EuRIS predstavlja sve informacije o plovnim putevima i saobraćaju trinaest evropskih zemalja na praktičnim mapama ili u tabelama, sa:

• Informacijama o položaju ovlašćenih plovila
• Saopštenjima brodarstvu
• Trenutnim prikazom vodostaja, protokom vode, visinom mostova, dubinom vode
• Informacijama o plovnim putevima, mostovima, prevodnicama, sidrištima(pristanima), terminalima
• Radnim vremenom prevodnica i mostova
• Planerom rute i putovanja
• Trajanjem putovanja i očekivano vreme dolaska (ETA)

Države u kojima je EuRIS zastupljen (ili će početi sa primenom krajem 2024.godine) su:

• Austrija – predstavljena je od strane ViaDonau organizacije (upravljaju sa 350km Dunava),
• Belgija – predstavljena u EuRIS-u od strane De Vlaamse Vaterveg nv (vlasti za unutrašnje plovne puteve za Flandriju, upravljaju sa 1.100 km unutrašnjih plovnih puteva i pružaju dostupnost informacija drugih vlasti za luke Antverpen Briž i Brisel),
• Bugarska – predstavlja Bugarska kompanija za infrastrukturu luka, organ RIS Bugarske (upravljaju sa 470 km unutrašnjih plovnih puteva i dele informacije drugih bugarskih vlasti za vodni put)
• Hrvatska – predstavljena od strane Ministarstva mora, prometa i infrastrukture (nadležnost će biti dodeljena početkom oktobra meseca, kada će i početi primena)
• Češka – predstavljena od strane Državne uprave za plovidbu (Státní plavební správa), vrhovna uprava za brodarstvo i menadžer RIS-a za Češku Republiku. Oni upravljaju RIS-om na 315 km unutrašnjih plovnih puteva i deluju kao kontrolni organ za celu Češku Republiku. Razvoj RIS-a u Češkoj Republici obezbeđuje Direkcija za vodne puteve Reditelstvi vodnich cest ČR (Direkcija za vodne puteve Češke), državna organizacija odgovorna za razvoj infrastrukture plovnih puteva i za rad javne luke i RIS infrastrukture na 556 km glavnih plovnih puteva u Republici Češkoj,
• Francuska – predstavljena od nadležnosti za unutrašnje plovne puteve Francuske (Voies navigables de France – VNF), upravljaju nad 6.700 km unutrašnjih plovnih puteva. Takođe, informacije drugih francuskih vlasti za plovne puteve dostupne su preko ove platforme ( EDF, CNR, HAROPA, MEL, EDIPOR, grad Pariz, luke Lil, Denkerk, Strazbur),
• Nemačka – predstavljena od strane Federalne uprave za vodne puteve i brodarstvo (WSV – asserstraßen- und Schifffahrtsverwaltung des Bundes) nadležna nad 7.300km unutrašnjih plovnih puteva,
• Mađarska – predstavljena od strane RSOE, RIS provajder za Mađarsku u dužini od 378 km, koji takođe pruža informacijama od strane generalne direkcije za vodoprivredu (Országos Vízügyi Főigazgatóság – OVF),
• Luksemburg – predstavlja Služba za rečnu plovidbu, Uprava za unutrašnje plovne puteve za Luksemburg. Oni upravljaju sa 37,4 km unutrašnjih plovnih puteva, od čega 36,3 km kao zajednička granica sa Nemačkom i 1,1 km kao zajednička granica sa Francuskom,
• Holandija – predstavljena od strane Rijksvaterstaat, Uprava za unutrašnje plovne puteve Holandije. Oni upravljaju 3.437 km unutrašnjih plovnih puteva,
• Rumunija – predstavljena od strane Rumunske pomorske uprave, uprava za unutrašnje plovne puteve Rumunije (Autoritatea Navală Română – ANR). Oni upravljaju sa više od 1.200 km unutrašnjih plovnih puteva i snabdevaju informacijama drugih rumunskih vlasti za plovne puteve kao što su rečna uprava donjeg Dunava – AFDJ i uprava plovnih kanala – ACN,
• Srbija – predstavljena od strane Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – Direkcija za unutrašnje plovne puteve, organ nadležan za održavanje i razvoj međunarodnih i međudržavnih unutrašnjih plovnih puteva. Oni upravljaju 963 km unutrašnjih plovnih puteva. Preko EuRIS-a su dostupne i informacije drugih organa vlasti u Srbiji,
• Slovačka – predstavlja Dopravný úrad, uprava za plovidbu i menadžer RIS-a za Slovačku. Oni upravljaju RIS-om na 169 km Dunava i deluju kao navigacioni organ za Slovačku. Takođe, dostupne su informacije drugih Slovačkih vlasti poput Javne luke i Slovačko vodoprivredno preduzeće odnosno prevodnica Gabčikovo i upravnik vodotoka.

Šta platforma pruža i šta radi?

Platforma je osmišljena tako da zapovednicima, kao i ostalim učesnicima u logistici saobraćaja, olakša posao ili barem onaj papirološki deo posla. Naime, platforma je osmišljena sa ciljem da skrati ili u potpunosti izbriše gubitak vremena iz jednačine transporta i dostave tereta/putnika, koliko god to uslovi dozvoljavaju.

1. Unos podataka

Zamisao je da u korišćenju platforme i njenih pogodnosti učestvuju sve stranke – svaka sa svojim doprinosom i zahtevom, pa tako imamo udeo koji ispunjava:

• Brod (zapovednik) – unosi podatke relevantne za putovanje (luka polaska, usputne tačke zadržavanja, granične prelaze, luku odredišta, režim plovidbe, ime zapovednika, agent itd), podatke broda (ime broda, ENI, MMSI, dimenzije, vrsta, prosečna brzina itd), podatke o teretu/putnicima (tovarni papiri, spisak posade, spisak putnika)
• Agent – obezbeđuje brodu potrebnu dokumentaciju, logistiku (snabdevanje vodom, odlaganje đubreta, odlaganje otpada, najavljuje smene osoblja)
• Lučki operater – potvrđuje vreme dolaska broda, početak utovara/istovara, potvrđuje vreme polaska broda…
• Brodar (brodovlasnik) – kreira nalog na platformi i unosi podatke o brodu/brodovima, vrši registraciju svoje organizacije i dodeljuje ovlašćenja ostalim učesnicima u poslovanju (brod, agent, terminali, lučki operateri…)

2. Pristup informacijama

Sve informacije dostavljene platformi su zamišljene kao ključne tačke pomenutim učesnicima u procesu prevoza robe odnosno ljudi, pa tako imamo podelu na informacije koje dobija:

• Brod (zapovednik) – informacije o stanju na plovnom putu između luka koje je zadao kao početak i kraj putovanja (kritični sektori, dostupna premeravanja u plovnom putu, dubina u plovnom putu, gabariti plovnog puta, prepreke u plovnom putu, eventualna zadržavanja, saopštenja brodarstvu, informacije o prevodnicama, raspoloživost vezova/pontona, raspoložive visine mostova, nadležne vlasti itd)
• Agent – dobija podatke o vremenu dolaska broda, vrsti tereta koju prevozi, broju ljudi itd
• Lučki operater – dobija informacije relevantne za proces manipulacije sa teretom (utovar/istovar, količina, vrtsa tereta…)
• Brodar (brodovlasnik) – ima uvid u putovanje objekta, poziciju, brzinu, nadolazeće prepreke, vremena provedena na vezovima, ima uvida u natovarene količine tereta itd
• Nadležne vlasti (kapetanije, carine, granične policije, inspekcije plovidbe, prevodnice) – imaju uvid u podatke broda, model plovidbe, objekte u sastavu (odnosi se na potiskivanje sastave), spisak posade, spisak putnika, tovarne papire, konosmane, provijant broda, ETA…

Zaključak-

Platforma, jednostavnim rečima, radi veći deo posla na koji smo navikli da odrađuje agent. Nastoji se zaobilaženju mukotrpnih i višestrukih telefonskih poziva, mejlova, papirologije.

Na primer, brod koji kreće natovaren iz luke Konstanca za luku Štraubing, popunjavanjem elektronskog raporta je obavestio SVE organe na toj deonici, dakle Rumunske vlasti, Bugarske vlasti, Srpske vlasti, Hrvatske vlasti, Mađarske vlasti, Slovačke vlasti, Austrijske vlasti i na posletku Nemačke vlasti. Svaka služba je sa platforme „uzela“ ono što ih zanima (spisak posade, podatke broda, tovarne papire…) bez ijednog poziva preko radio stanice (čime je zadržana diskretnost prevoza), prevodnice su dobile blagovremenu najavu dolaska broda (smanjeno vreme čekanja – naročito na Đerdapu 1 i 2), Mađarski NAVINFO je upućen, Bečka policija uvidom u spisak posade/putnika zna ko je ukrcan kao i nacionalnost ukrcanih ljudi te stajanje u Beču nije obavezujuće…

Treba imati na umu da platforma nije svemoguća, svaka nadležna vlast zadržava pravo zaustavljanja broda i sprovođenja rutinske kontrole. Revizije ostaju i dalje obavezujuće, jer se radi o prelasku državnih granica i procedura je jednostavno takva da se mora izvršiti kontrola objekta i ljudi, ali će proces biti pojednostavljen i ubrzan. Ranija najava ostavlja dovoljno vremena da se eventualna greška u papirima ispravi pre samog dolaska na granicu i time izbegne eventualno zadržavanje broda ili kažnjavanje zapovednika.

Realnost –

U proteklom periodu smo videli i naučili da svaku vest dobro proverimo, pa tako i ovu moramo uzeti sa rezervom. Srbija, svesno ili nesvesno, namerno ili slučajno, a možda samo sticajem čudnih okolnosti nekako uvek zadnja ulazi u realizaciju projekata koje je prihvatila. Uvek se čeka zadnji momenat da se priključi trendovima zemalja u okruženju. Na svu sreću (ili nesreću) jedino još Srbija i Hrvatska nisu implementirale ovu platformu, mada Hrvatska najavljuje da će od oktobra i kod njih sistem biti operativan.

Najveći zahtev koji korisnici moraju da ispune je dostupnost internet konekcije, računar na brodu kao i korisnik (zapovednik) dovoljno kompjuterski opismenjen za rad.

Savremeni sistemi komunikacija i njihova dostupnost čine prisutne prepreke lako premostivim, uz sasvim razumna finansijska ulaganja. Cene računara su gotovo izjednačene ili čak premašene cenama mobilnih telefona te eventualni izgovori o enormnim troškovima ne pravdaju brodovlasnike izbegavanjem ulaganja. Takođe, sistemom „starlink“, mobilna pokrivenost kvalitetnom internet konekcijom se da zaobići – na ne tako dugoročnom periodu je isplativije od kupovine internet kartica telefonskih provajdera u evropskim zemljama. Pogodnost takvog interneta bi osetila i posada broda – neograničen pristup internetu.

Do implementacije sistema i njegove obaveznosti primene nas deli malo vremena, nadamo se da će Srbija na vreme početi sa primenom ove platforme.

Mi, kao Udruženje, prihvatamo na sebe obavezu edukacije kolega i upoznavanjem sa pomenutim platformama o čemu ćemo pisati u nadolazećem periodu.