[цаптион ид=“аттацхмент_6082″ алигн=“алигнцентер“ wидтх=“768″] ФОТО: Никола Текилеровић[/caption]

У СУСРЕТ 2023.

Пре неколико година, место теретни брод у пловидби за новогодишње празнике, смена друга половина децембра и прва половина јануара. Врло квалитетна посада, одвојена од вољених у току празника.
У једном тренутку неком из екипе је пало на памет да напишемо писмо Деда Мразу, што смо и урадили. Писмо је био смехотресно, са невероватним жељама, као што је дебела наранџаста мачка. Углавном на три стране написано, затим преведено на енглески и за крај пуштено као циркуларни емаил свима у именику са бродског налога. Уз молбу да форвардују емаил на емаил Деда Мраза уколико им је позната адреса, пошто нама није. Од свих жеља, једна нам се на крају и испунила, дебела наранџаста мачка нам је бежећи од пса утрчала на брод и била у посади неко време.

Данас у децембру 2022. седим и размишљам наглас о 2023. и пало ми је на памет да напишем писмо Деда Мразу. И мислим да треба да звучи овако:

ДРАГИ ДЕДА МРАЗЕ

Прошле године, смо били вредни као и увек што смо. Радили смо и више него што смо плаћени и све смо чинили да се посао уради како треба и да себи и својим породицама омогућимо животе достојне човека.
Од тебе за нову годину желимо само један поклон.
Желимо да у 2023 години не будемо порески резиденти Републике Србије.

Пуно поздрава од твојих
Помораца и лађара Србије

Знам да звучи неозбиљно, али обраћање Деда Мразу има исти ефекат као и обраћање државним службама, никакав.

Све што лађар или поморац постигне у животу је резултат његовог рада и никога другог. Последице су добре или лоше, али су наш резултат рада.
Људима који плове је добро познат концепт одговорности и узрочно последичне везе. Своје грешке плаћамо следећим средствима: новцем, крвљу, знојем, а катастрофалне грешке се плаћају сопственим животом.
И ова ситуација са порезом ће једног дана бити јуче, али из ње треба извући поуку и научити лекцију. Ко плови одлично зна да не постоји нерешив проблем, већ само решење. Сходно томе, време је да извлачимо поуке и да почнемо са радом на испуњењу новогодишње жеље.
Сваки постављени циљ се постиже праћењем једноставног принципа.
Процени, испланирај и изврши.

Као и већина лађара и помораца за будући период себи постављам јасан циљ, да више не будем порески резидент Србије. Мислим да није потребно објашњавати разлог таквог циља. Износ пореза превазилази квалитет услуге. Дакле циљ је да не будем порески резидент али да останем држављанин Републике Србије и да до постављеног циља стигнем на легалан начин.
Како то да постигнем?
Тренутни статус, у последњих пет година, радим у звању Заповедник врсте А, на позицијама заповедника брода и официра палубе. Код послодаваца регистрованих у АПР-у РС, односно припадам оном делу лађара којима се порези и доприноси на терет запосленог одбијају од бруто плате након обрачуна зараде. Разлика између бруто и нето плате није мала. Запослени и послодавац имају велике издатке, а за тај новац ни близу не добијају назад од државе бенефите какве би требали.
Први корак је очигледан, промена послодавца. Подразумева уговор са компанијом која је регистрована ван Србије. Уговору предходи испуњавање критеријума по питању радне и боравишне визе. Такође и плаћање пореза и доприноса по регистрацији послодавца, а које су повољније и по послодавца и по запосленог него у Србији.
Следи боравак ван територије Србије од 183 дана годишње, за сваки случај нек буде минимум 210 дана. Број дана на броду ван Србије и разлика на одмору на неким лепим локацијама. Некако ми је логичније да потрошим свој новац на летовање него на порез. Да сам држављанин неке друге европске државе, ово би било довољно. Како сам држављанин Србије потребан је још један потез, пре укрцања морам да одјавим пребивалиште у Србији, а приликом боравка у Србији пријављујем боравиште, а пребивалиште када је потребно продужавање личних докумената.
Ово је био лакши део приче, сад следи компликовање ситуације.
Центар пословних интереса у Србији, ако добро разумем, није проблем, нећу пословати у Србији, тј. нећу имати никакву зараду по било ком основу у Србији.
Центар животних интереса на територији Републике Србије.
Питање од милион долара, шта је центар животних интереса? Шта би то могло све да буде?
Прво што ми пада на памет је породица. Ако је породица центар животних интереса, а вероватно јесте, то значи да је потребно да сам сингл, да бих постигао циљ. Како да постанем самац? Игром случаја живим у срећној ванбрачној заједници са ванбрачном супругом и имамо ћерку стару девет година. Изјавом код нотара споразумно окончавамо ванбрачну заједницу и преузимам финансијске обавезе око издржавања детета, а старатељство препуштам мајци. Исти поступак и у ситуацији да сам којим случајем у браку. Више немам породицу као центар животних интереса, долазим у позицију да имам породицу коју кријем од система. Због овог маневра, боравиште и пребивалиште кад пријављујем иде на адресу кума, брата и пријатеља.
Следећи центар животних интереса би могло да буде поседовање некретнине. У реду, нећу више имати некретнине у Србији. Некретнине могу да поклоним ћерци или да их продам, поготово што је тренутно идеална ситуација на тржишту некретина за продају. Од тог новца породици се рентира стан у структури и локацији која им одговара. Остатак новца се употреби за инвестиције у иностранству у складу са локалним прописима и личним склоностима. На пример за вредност свог стана, могу у Грчкој да купим пристојну једрилицу, исту да рентирам преко правног лица које се бави том делатношћу и да је користим у договореном термину. Не бих се бунио, нити би ми сметало месец дана лутања и једрења на мору годишње. Одговара мојим склоностима. Питање је само маште и жеље у шта уложити новац.
Суштина је, да за све што би неко могао да наведе као центар животних интереса у Србији, може да се нађе начин, да такав мој интерес не постоји на територији Србије.
Остаје још само питање рачуна у банци, да ли примати уплате на рачун у Србији или отварати рачун у складу са радном и боравишном визом у иностранству. Обе опције имају своје предности и мане. До сад нисам имао потребу да се детаљније упознам са тим токовима, тако да ми то остаје као задатак да истражим.
Овај текст је требао да буде хипотетичко разматрање опција и скупљање на једно место мишљења лађара и помораца са којима сам у контакту последњих пар дана. Што више размишљам о овој теми, све више почиње да личи на план. План који све више почиње да ми се допада, можда је време да постанем савремени номад. Циљ је ту, процена је ту, планирање у току, остаје извршење.
Уместо закључка, пошто је ова тема тек отворена и проћи ће доста времена док је затворимо.

Изгуглајте песника Владан Десница, песма под насловом ЗА СРЕТНУ ПЛОВИДБУ има пар стихова који су примерени нашој тренутној ситуацији.

Заповедник врсте А
Зоран Јовичић