17.03.2023 održan je sastanak u Ministarstvu finansija povodom izdatih rešenje o oporezivanju radnika u vodnom saobraćaju.
Tom prilikom predstavnici pomoraca su predali predlog izmene zakona o oporezivanju pomoraca, dok su predstavnici lađara podneli zahtev za oslobađanje od oporezivanja radnika koji rade na brodovima a primaju NETO plate.
Predstavnici ministarstva nisu bili oduševljeni sa predlogom pomoraca, zato što iziskuje veliki angažman ne samo ministarstva finansija nego takođe i ministarstva za rad i ministarstva saobraćaja. Njihov stav je da oni nemaju kapaciteta da u kratkom roku usklade promene zakona.
Njihov predlog je da pomorci pristanu na jedan od dva ponuđena modela oporezivanja koji se nude frilenserima bez plaćanja doprinosa za PIO.
Što se tiče lađara (i ostalih koji platu primaju u neto iznosu) zahtevano je da im pošaljemo ponovo dokumentovano zašto tražimo oslobađanje, što smo danas i učinili.

Naš zahtev se zasniva na članu 15 ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja potpisanog između SCG i Švajcarske.
Međunarodni ugovor je pravni akt koji je iznad zakona države potpisnice.
Trenutno smo u razgovoru sa advokatima ali sve početne analize vode do toga da svaki radnik koji ima dokaz o plaćenim porezima i doprinosima u npr. Švajcarskoj (većina brodova u inland plovidbi je pod zastavom Švajcarske) i koji je boravio više od 183 dana van Republike Srbije, nije dužan da plati dodatni porez. U stavu 3 člana 15 stoji da pomorci nisu dužni da budu 183 dana van R.Srbije i ako su platili poreze i doprinose u Švajcarskoj oslobođeni su plaćanja dodatnih poreza u Srbiji.
Mi želimo da izbegnemo da pojedinačno dostavljanje potvrde iz Švajcarske nego da za oslobođenje od dodatnog poreza u Srbiji budu dovoljni ugovor sa kompanijom i izvod iz platne liste.

Ministarstvo želi da napravi radnu grupu za implementaciju predložene Inicijative pomoraca.
Inicijativu je izrađivao tim pravnika po Hrvatskom modelu, uz podršku ITF-a.

Nadležnima smo ukazali da očekujemo punu obustavu privremenih rešenja te ubrzano razrešenje nastalog problema. Mi smo naše argumente izneli, rešenje smo ponudili, tumačenje zakona platili. Ukoliko bude bilo potrebno ići ćemo do kraja, tražeći pravdu i na sudu.

Šta raditi dok se čeka status poreskih rešenja?

Dok čekamo razrešenje žalbi povodom neustavnih privremenih poreskih rešenja, daćemo par predloga kako nastaviti raditi, a biti u skladu sa zakonom te izbeći ovako neprijatna iznenađenja sospstvene države u budućnosti. Predstavljamo neka od rešenja na koje su nam ukazali naši članovi.
1. Ko god prima platu u neto iznosu, tačnije kome su doprinosi i porezi uplaćeni u nekoj od zemalja gde rade (lađari, zaposleni na platformama, trajektima, jahtama itd.), mogu da otvore račun u zemlji gde su zaposleni te tako više neće biti vidljivi u sistemu R. Srbije, te će biti tretirani kao i svi drugi radnici sa stalnim boravištem u inostranstvu.
Veliki broj kompanija je već počeo proces olakšanog otvaranja računa svojim zaposlenima zbog aktuelnog problema sa kojim se suočavamo.

2. Ko god prima platu u bruto iznosu može da se raspita u zemlji registracije broda, odnosno u svojoj kompaniji, za prijavu penzionog i socijalnog osiguranja (u Švajcarskoj ti porezi ne prelaze 20 posto bruto iznosa, a zapravo ostvarujete pravo na Švajcarsko penziono i socijalno osiguranje).
-Druga opcija je otvaranje preduzetničke radnje u Srbiji (paušalni porezi i doprinosi). Šifra delotnosti 50.20.- Pomorski i priobalni prevoz tereta. Uz ovakvu preduzetničku radnju možete da primate do šest miliona dinara godišnje bez ikakve administracije, završnih računa i sl. U slučaju da su vam potrebni veći iznosi možete ostati u paušalu do osam miliona ali uz vođenje poslovnih knjiga. Ovakav vid registracije u Srbiji je još i najpovoljniji jer vam mesečni paušal iznosi od 200 do 500 evra, u zavisnosti od opštine gde ste se registrovali (nerazvijene opštine imaju najnižu stopu poreza i doprinosa), a pokriveni su svi zakonski okviri i vidljivi ste kao preduzetnik u sistemu R. Srbije (uključujući i kreditnu solventnost). Najinteresantnije kod ovog vida registracije je da ukoliko bi se registrovalo 100 i više malih kompanija postoji mogućnost formiranja Komore pomoraca.
-Poslednja opcija koja je u praksi pokazala dobre rezultate je otvaranje firme u inostranstvu, na primer u Slovačkoj. Sličan je sistem kao i u Srbiji. Malo su veći izdaci održavanja firme, ali stičete mogućnost boravišne dozvole u EU.

Ukoliko imate još nekih predloga koji su se pokazali uspešni u praksi molimo vas da nam pišete na našu email adresu.