17.03.2023 одржан је састанак у Министарству финансија поводом издатих решење о опорезивању радника у водном саобраћају.
Том приликом представници помораца су предали предлог измене закона о опорезивању помораца, док су представници лађара поднели захтев за ослобађање од опорезивања радника који раде на бродовима а примају НЕТО плате.
Представници министарства нису били одушевљени са предлогом помораца, зато што изискује велики ангажман не само министарства финансија него такође и министарства за рад и министарства саобраћаја. Њихов став је да они немају капацитета да у кратком року ускладе промене закона.
Њихов предлог је да поморци пристану на један од два понуђена модела опорезивања који се нуде фриленсерима без плаћања доприноса за ПИО.
Што се тиче лађара (и осталих који плату примају у нето износу) захтевано је да им пошаљемо поново документовано зашто тражимо ослобађање, што смо данас и учинили.

Наш захтев се заснива на члану 15 уговора о избегавању двоструког опорезивања потписаног између СЦГ и Швајцарске.
Међународни уговор је правни акт који је изнад закона државе потписнице.
Тренутно смо у разговору са адвокатима али све почетне анализе воде до тога да сваки радник који има доказ о плаћеним порезима и доприносима у нпр. Швајцарској (већина бродова у инланд пловидби је под заставом Швајцарске) и који је боравио више од 183 дана ван Републике Србије, није дужан да плати додатни порез. У ставу 3 члана 15 стоји да поморци нису дужни да буду 183 дана ван Р.Србије и ако су платили порезе и доприносе у Швајцарској ослобођени су плаћања додатних пореза у Србији.
Ми желимо да избегнемо да појединачно достављање потврде из Швајцарске него да за ослобођење од додатног пореза у Србији буду довољни уговор са компанијом и извод из платне листе.

Министарство жели да направи радну групу за имплементацију предложене Иницијативе помораца.
Иницијативу је израђивао тим правника по Хрватском моделу, уз подршку ИТФ-а.

Надлежнима смо указали да очекујемо пуну обуставу привремених решења те убрзано разрешење насталог проблема. Ми смо наше аргументе изнели, решење смо понудили, тумачење закона платили. Уколико буде било потребно ићи ћемо до краја, тражећи правду и на суду.

Шта радити док се чека статус пореских решења?

Док чекамо разрешење жалби поводом неуставних привремених пореских решења, даћемо пар предлога како наставити радити, а бити у складу са законом те избећи овако непријатна изненађења соспствене државе у будућности. Представљамо нека од решења на које су нам указали наши чланови.
1. Ко год прима плату у нето износу, тачније коме су доприноси и порези уплаћени у некој од земаља где раде (лађари, запослени на платформама, трајектима, јахтама итд.), могу да отворе рачун у земљи где су запослени те тако више неће бити видљиви у систему Р. Србије, те ће бити третирани као и сви други радници са сталним боравиштем у иностранству.
Велики број компанија је већ почео процес олакшаног отварања рачуна својим запосленима због актуелног проблема са којим се суочавамо.

2. Ко год прима плату у бруто износу може да се распита у земљи регистрације брода, односно у својој компанији, за пријаву пензионог и социјалног осигурања (у Швајцарској ти порези не прелазе 20 посто бруто износа, а заправо остварујете право на Швајцарско пензионо и социјално осигурање).
-Друга опција је отварање предузетничке радње у Србији (паушални порези и доприноси). Шифра делотности 50.20.- Поморски и приобални превоз терета. Уз овакву предузетничку радњу можете да примате до шест милиона динара годишње без икакве администрације, завршних рачуна и сл. У случају да су вам потребни већи износи можете остати у паушалу до осам милиона али уз вођење пословних књига. Овакав вид регистрације у Србији је још и најповољнији јер вам месечни паушал износи од 200 до 500 евра, у зависности од општине где сте се регистровали (неразвијене општине имају најнижу стопу пореза и доприноса), а покривени су сви законски оквири и видљиви сте као предузетник у систему Р. Србије (укључујући и кредитну солвентност). Најинтересантније код овог вида регистрације је да уколико би се регистровало 100 и више малих компанија постоји могућност формирања Коморе помораца.
-Последња опција која је у пракси показала добре резултате је отварање фирме у иностранству, на пример у Словачкој. Сличан је систем као и у Србији. Мало су већи издаци одржавања фирме, али стичете могућност боравишне дозволе у ЕУ.

Уколико имате још неких предлога који су се показали успешни у пракси молимо вас да нам пишете на нашу емаил адресу.