Nizak vodostaj koji je zadesio Srbiju i čitavu Evropu ponovo je u zonu interesovanja javnosti stavio lađarsku struku i prikazao važnost i ozbiljnost vodnog transporta. Mi smo kao podunavska kontinentalna država u velikoj meri oslonjeni na rečni transport, barem što se tiče prevoza sirovina i energenata.
Gledajući naslove u domaćim vestima o „istorijskom minimumu vodostaja“ šalje se jedna apokaliptička poruka i nepotrebno se unosi nemir u medijski prostor jer, niti je istorijski niti je minimum, niti je nešto neočekivano. Neočekivano je jedino ponovno kampanjsko rešavanje problema kada je do njega došlo, a ne preventivno, kako bi trebalo da bude.
Da u pitanju nije nikakav „istorijski minimum“ lako je proverljivo na sajtu hidrometerološkog zavoda Srbije a da je problem, koji i dalje postoji, rešavan paušalno pokazuju i izjave nadležnih od pre samo par godina unazad.
https://www.hidmet.gov.rs/latin/hidrologija/karakteristicne_v.php
Imajući iznesene činjenice u vidu postavlja se pitanje zašto se plasiraju polovične i netačne informacije u javnost?
Da pojasnimo, Srbija je od 1945. ulagala velika sredstva u regulaciju i održavanje plovnih puteva, sa odličnim inženjerima i detaljnim višegodišnjim planom održavanja poboljšavanja plovidbenih gabarita domaćih reka. Sa tom praksom se na žalost prestalo te su od devedesetih godina do danas odrađeni samo manji radovi na hidrograđevinama i bagerovanju pojedinih delova reke.
Kako mediji pogrešno navode da će bageri da prokopaju „čepove“ (čepove stvara led odnosno ledostaj) u plovnom putu možda jeste opcija, ali kako smo u praksi već videli slični projekti su rađeni u više navrata te je svaki put najavljeno da je to poslednje i da prepreka na plovnim putevima Srbije više nema.
https://backapalankavesti.com/bac/uskoro-gotovo-uklanjanje-kriticne-tacke-na-dunavu-kod-futoga/ – vest iz 2019
https://plutonlogistics.com/vodni-transport/kriticne-tacke-na-dunavu-bice-otklonjene-do-kraja-2020/ – vest iz 2020
Kako su se ti projekti prokopavanja, zbog raznih razloga, pokazali neuspešni verujemo da će i ovo, trenutno prokopavanje, pokazati slične rezultate.
Postavlja se pitanja kako problem rešiti?
Čitav sektor od 1249 km do ispod Beščanskog mosta nikad nije u potpunosti završen. U praksi smo svedoci da se pri svakom dolasku vode u ovom sektoru povećava količina vodenog nanosa i često je urušavanje obalne signalizacije, što je jasan znak da obale nisu dobro utvrđene te da vodotok odnosi pesak i obalu slobodno te da se plovni put premešta i menja prirodnim putem.
Lađari su podnosili brojne radne beleške o ovim sektorima već gotovo dve decenije. Na žalost kvalitetnoj sanaciji se nikad nije pristupilo.
Problem na pomenutom sektoru Futog može da se reši izgradnjom novih vodograđevina, obaloutvrdom i posebnom kontrolom nad refulernim bagerima koji kopaju pesak u privatne svrhe bez ikakve kontrole i plana.
Na sektoru Čortanovci problem je rešiv takođe izgradnjom novih vodograđevina i obaloutvrdom. Trenutno se pribegava samo refulisanju peska koji će se opet nataložiti i nizvodno od Čortanovaca napraviti novi problem.
Naši plovni putevi jesu među sređenijim u Evropi ali na žalost, zbog nedostatka centra za kontrolu plovidbe kao i ogromnom nedostatku ljudstva u lučkim kapetanijama, obaveštenja navigatorima kao i propisivanje normi često kasni ili su informacije uopštene i nejasne, a lađari su nakon radnog vremena prepušteni sami sebi te u slučaju opasnosti nemaju ni jednu službu koja bi ispratila i rešila eventualni problem. Interesantan je podatak da je zaposlenih u kapetanijama ima sve manje a da je broj zaposlenih u ministarstvu isti.
Nadamo se da će se planirana sredstva za konačnu sanaciju kritičnih delova planski i pravilno utrošiti, da će se popraviti i obnoviti već postojeća infrastruktura koja je oštećena (o tome smo pisali: https://udruzenjeladjara.com/nemarnost-nadleznih-organa-u-odrzavanju-postojece-infrastrukture/ ), kako nas više ne bi pogađale „istorijske“ suše u letnjem periodu.
