Povodom objave o prodaji brodarske firme Jugoslovensko rečno brodarstvo iz Beograda članovi Udruženja zaposleni u navedenoj firmi su izrazili zabrinutost i tim povodom dajemo saopštenje za javnost:

Dana 17.02. 2017. po primljenim ponudama počinje prodaja Jugoslovenskog rečnog brodarstva (JRB).
JRB je jedna od najstarijih brodarskih firmi na Dunavu. Oformio ga je Kapetan Miša 1825. godine sa 12 brodova, 1856. godine postaje Francusko – Srpsko parobrodsko društvo, 1891. dobija ima Prvo kraljevsko Srpsko brodarsko društvo, 1921. postaje prvo Srpsko parahodsko društvo od kojeg posle rata postaje JRDB a od 1952. godina nosi naziv JRB.
U svom sastavu ima 309 zaposlenih od toga 159 lađara, poseduje preko 50 barži (potisnica), pristane (pontone) u Velikom Gradištu, Beogradu i Bezdanu, 10 linijskih brodova, 3 boksera, 3 mala broda za opsluživanje, brod radionicu, mali putnički brod „Kovin“, nekretnine – agencije u Beču, Bezdanu, Novom Sadu, Šapcu, Beogradu, Pančevu i Smederevu, upravnu zgradu u Kneza Miloša 82 od 6000 m2 sa parkingom i dva brodoremonta – u Pančevu i Beogradu. Firma uredno posluje, plate su redovne kao i svi doprinosi državi. Postoje dvogodišnji ugovori za prevoz žitarica i sa Smederevskom željezarom za prevoz sirovina.
Zaposleni u Jugoslovenskom rečnom brodarstvu pozivaju odgovorne i nadležne institucije kao i ministarstvo i zainteresovanu javnost da se povede računa o procesu i načinu privatizacije kao i o interesima budućeg vlasnika kako bi se izbegla greška učinjena pre 6 godina prilikom privatizacije 4 državne firme u jednu, „Dunav grupa agregati“.

Podsećamo da, kada je Dušan Borovica preuzeo DGA  (Dunav grupa agregati), je firma brojala oko 450 zaposlenih od čega je 300 činilo ukrcano osoblje na brodovima. Kompanija je nastala sastavljanjem više manjih i većih firmi: „Heroj Pinki“ iz Novog Sada, BBP (Beogradsko bagersko preduzeće) iz Beograd, Brodarstvo Zrenjanin iz Zrenjanina i Brodarstvo Požarevac iz Požarevca. Svaka firma je uspešno poslovala pre spajanja u Dunav grupu. DGA  se bavila exploatacijom prirodnih agregata, prevozom rasutog tereta i razvozom tečnih naftnih derivata. Posedovala je veliki broj deponija za prodaju peska i sljunka imala je veliku flotu koju su činile samohotke, potiskivači, manji i veci tegljači, refulerni bageri, bageri vedričari, istovarni uređaji, veliki broj barži (potisnica) i šlepova (tegljenica) za rasuti i tečni teret, plovni suvi dok, stambene lađe,ploveće platforme za isptivanje kvaliteta šljunka, samohotke za prevoz automobila, i ledolomce. Uz mnoge napore radnika i slanja raznih molbi i upozorenja državi kompanija DGA je totalno uništena, pojedini deo flote je oduzet od strane banaka zbog raznih kredita koji su podizani na osnovu hipoteke nad brodovima, radnici su ostali bez posla i na rubu egzistencije, na mnogim sastancima prisustvovao je i tadasnji pokrajinski sekretar za rad i zaposljavanje Miroslav Vasin koji je tada garantovao da pokrajinska Vlada neće dozvoliti da firma propadne. Pokrajinska vlada je upozoravana kao i sekretar o važnosti ledolomaca za grad Novi Sad i za državu i za rad ostalog dela flote ali nažalost, uz ogromne napore, molbe, upozorenja i proteste sa blokadom Dunava, firma je totalno uništena a radnici su prepušteni da se snalaze sami za sebe.

Upravni odbor Udruženja profesionalnih lađara Srbije