Годину смо започели са драматичним потонућем сплава Фреестаyлер, срећом без људских жртава при самом потонућу, али је након вишемесечног одлагања вађења потонулог објекта, почетком акције, један живот ипак изгубљен. Погинуо је радник ронилац приликом припремних радњи на санацији.
Почетком децембра потонуо је и сплав Боем у Смедереву, срећом без жртава, а сада на крају године имамо још једно потонуће сплава Картел, опет у Београду.
Уз многобројна обећања надлежних да ће контроле бити адекватне и да ће безбедност пловидбе и плутајућих објеката бити на високом нивоу, у пракси то видимо тотално другачије јер је стање безбедности очајно и очигледно не може да се реши већ 20 година.
Итернет је преплављен бројним снимцима евакуације гостију са сплавова, махом младих људи, који се само срећом спашавају. Сплавови имају један улаз и излаз, не постоје посебне скеле, односно излази за случај ванредних околности.
Упркос нашим честим указивањем на угрожену безбедност пловидбе, потнућа брода са људским жртвама (самохотка Београд 10 које је још без епилога), до учесталих потонућа баржи, сплавова, пловидбених незгода, усидрених пецароша у пловном путу на широј акваторији Новог Сада, крађи и уништавању обалских ознака и пловидбених бова, актуелан Систем безбедности није у стању да одговори на изазове који су наведени, а смањењем људства у капетанијама и Инспекцији пловидбе ситуација постаје све гора и тежа.
Речна полиција која је успешно отклањала и решавала постојеће безбедносне изазове у спрегу са инспекцијом пловидбе и Управом царина је угашена после непуне две године рада, иако је показала резултате боље него све службе заједно у протклих 30 година. Нови Сад, као град на реци, Војводина и цела источна Србија су прпуштени сами себи, барем што се речног саобраћаја тиче. Никакве озбиљне контроле не постоје, а инспекције (пловидбе и рада) НЕ ОДГОВОРАЈУ на представке грађана и струковних удружења. Велики број бродова у Србији плови на неисправним бродовима, без адекватне посаде, без овлашћења и радних уговора, поготово на реци Сави у аваторији Сремске Митровице.
Закон важи само за поједине фирме у Србији, које раде у складу са законом, док за остале важи потпуна анархија и игнорисање проблема.
У тренутној ситуацији нам остаје само, као немим посматрачима, нада да ће неко од надлежних схватити опасност у којој се налазимо и спречити губитке људских живота и даље урушавање система.
https://www.telegraf.rs/vesti/beograd/3608936-potonuo-freestyler-ovako-izgleda-jutro-posle
