Polako se navršava prva godina od stupanja na snagu primene nove Direktive koju je doneo CESNI i primene novog Zakona o unutrašnjoj plovidbi i lukama koji je donela Republika Srbija, ali od svega na šta se Srbija obavezala, nije se pomerilo sa nulte tačke – sve se svelo na mrtvo slovo na papiru.
Novi Zakon je doneo nove Uredbe, nove Pravilnike kojima se definiše i uređuje unutrašnja plovidba, Vlada Republike Srbije je sve to lepo usvojila i…negde je zapelo.
Kao odgovorno Udruženje, apelovali smo šta znače novi propisi, ukazivali na poteškoće na koje će se naići prilikom implementacije, davali sugestije kako prevazići nailazeće poteškoće prilikom implementacije – očigledno je da nije bilo sluha sa druge strane. Prisiljeni smo da ovo naglasimo kako bismo izbegli sada već ofucanu rečenicu – „struka je zatajila“. Ovaj put je struka bila i više nego glasna. Dokaz tome je bezbroj puta zahtevan sastanak sa predstavnicima nadležnog Ministarstva i institucijama, iscrpni pokušaji edukacije kolega u lučkim kapetanijama, ukazivanje na njihov nemar, korupciju i neprofesionalizam i sva se prašina nekako brzo slegla, uvek je nešto drugo, preče, teže iskrslo i naši vapaji su završili na dnu neke birokratske fioke.
Došli smo u stadijum putara koje sneg iznenadi u decembru, naša struka i profesija je dovedena na nivo jedne ne uravnate šahte na ulici preko koje se uvek neko saplete. O tome se više i ne priča, jednostavno to je postalo „normalno“???
Za razliku od naše Vlade i Ministarstva, UPLS sa svojim članovima je sve novonastale prepreke shvatio krajnje ozbiljno – edukovali smo sebe i kolege o tome šta nam donose novi propisi, koje su nam nove obaveze, kako da teoriju sprovedemo u praksu i da to primenjujemo u našem radu.
Nadamo se da je ovako ponašanje Vlade i MGSI nesvesno i nenamerno, jer sve suprotno od toga bi u nekim mračnim mislima gde nema moralne odgovornosti radili samo najgorem neprijatelju a ne svom državljaninu, sugrađaninu, komšiji i kolegi (ograničavali i uskraćivali mogućnost rada). Počevši od zataškavanja i odugovlačenja istrage oko potonuća broda „Beograd X“, preko skandalozne akcije „spašavanja“ ledolomaca „Čakor“ i „Vučevo“, divljih deponija za istovar uglja, plovidbe neregistrovanih, nepregledanih i neispravnih brodova sa nekvalifikovanim posadama dok se gradio „Beograd na vodi“ uprkos zabrani izdatoj od strane nadležne kapetanije, nepropisne eksploatacije šljunka i agregata nepropisno usidrenim i obeleženim bagerima na rečnim tokovima, do višegodišnje mantre zvana VTS, došli smo do inspekcije za bezbednost plovidbe koja je stekla status Deda Mraza – svi su čuli za nju a niko je nije video da radi. I dok nas ubeđuju da je život bajka, da su oko nas mitovi i legende, realnost nam lupa šamare…Ta realnost se zove – ispiti za sticanje zvanja u unutrašnjoj plovidbi.
Punih godinu dana je prošlo od zadnjeg ispita za sticanje zvanja u unutrašnjoj plovidbi, pompezno je predsednik ispitne komisije najavio da će sledeći ispit biti najranije u septembru a najkasnije u decembru 2024. Decembar kuca na vratima – ispite niko ne spominje. Kako ispite, tako ni ispitne komisije, ni trening centre a ni alternative. Susedne zemlje su se snašle, otvoreni trening centri ili ostvarena saradnja sa nekom EU zemljom, formirane komisije…nešto se dešava. Naravno, novi program zahteva više vremena za obuku i ispit kandidata te su se tako formirale liste čekanja i samim time termini su popunjeni. Razumemo i činjenicu da se prednost daje državljanima tih zemalja u odnosu na strance. Tezu potkrepljujemo činjenicom da su pojedini naši lađari ispite polagali u Nemačkoj, Mađarskoj, Holandiji…što je tužno i pohvalno u isto vreme. Tužno je da jedna Srbija, naslednica jedne Jugoslavije koja je bila vodeća zemlja po pitanju brodarstva i unutrašnje plovidbe dovedena do toga da nema uslove da školuje svoje kadrove, a pohvalna je upornost i snalažljivost naših kolega koji su svoje znanje usavršili do te mere da ravnopravno polažu ispite u stranim zemljama, na stranim jezicima i koji su odvojili sredstva, vreme i trud da bi sebi i porodici održali egzistenciju.
Podsećamo da je jedna kalendarska godina za nama, upućenima ćemo reći da je to potencijalnih 180 dana plovidbenog staža, da je za navedeno vreme skoro stotinu nas steklo uslove za polaganje jednog ispita za mornara, vođu palube, krmara, zapovednika, mašinistu. Da je MGSI formiralo ispitnu komisiju kao što je se obavezala 5. novembra 2021. godine, sada bi stotinu ljudi imalo priliku da radi posao na plaćenijoj poziciji, čime bi popravio svoj i životni standard svoje porodice, podigli bismo svest o postojanju brodarstva i orijentisali stotine mladih da se potraže u ovom rizičnom ali u isto vreme izazovnom i lepom zanimanju. Umesto toga, dovedeni smo u upitnu situaciju da li ćemo zadržati trenutno radno mesto i uopšte posao, jer poslodavci od radnika očekuju napredak u razumnom vremenu, a vreme teče…ne čeka. Na mogućnost traženja posla u nekoj inostranoj kompaniji gde bi finansijska kompenzacija poboljšala naše životne standarde, Srbija je stavila jedan težak kamen nerazumevanja, jer nepostojanje mogućnosti adaptacije propisima EU zemalja nam uskraćuje i tu mogućnost zaposlenja, a sve zbog guranja propisa pod tepih i čekanje „jednog dana“.
