Након наше последње иницијативе у вези са еколошким пропустима и јавног апела за ургентну реакцију како би се спасило природно језеро Тиквара код Бачке Паланке, настављамо са указивањем на алармантне проблеме у заштити животне средине на рекама у Србији. Ситуација је забрињавајућа, а реакције надлежних органа остају изостале или недоследне.

Након пандемије, број путничких бродова који пристају у Србији поново расте. Међутим, еколошки стандарди – који би морали да прате тај развој – практично не постоје. Фекалне отпадне воде, каљужни отпад (моторна уља и други деривати), као и биолошки отпад из кухиња и ресторана на бродовима, најчешће завршавају директно у рекама  Србије – уколико наведени отпад претходно није одложен у некој од земаља ЕУ . Овај проблем је подједнако изражен и на путничким и на теретним пловилима.

Наши вишегодишњи апели да се уведу системи за прикупљање и збрињавање отпада остали су без резултата. Још један озбиљан изазов јесте емисија угљен-диоксида (ЦО₂) са бродова који стоје у српским пристаништима са упаљеним генераторима. Осим емисије штетних гасова, не треба заборавити ни буку која константно загађује акустичну средину у урбаним језгрима поред обале.

Посебан проблем јавља се у Београду, нарочито на локацији Бетон хале, где бука и вибрације мотора путничких бродова значајно нарушавају рад угоститеља и амбијент шеталишта. Слични проблеми присутни су и у другим зонама пристајања – од Новог Сада до Доњег Милановца – где туристи и грађани немају адекватне услове за боравак и кретање дуж обале управо због изостанка регулативе и инфраструктуре.

У државама ЕУ, посебно у Аустрији, ситуација је дијаметрално супротна. У мањим местима као што су Линц, Мелк и Енгелхартсзелл већ дуго функционишу обални прикључци за струју, што је законски обавезно за бродове који се задржавају у градским пристаништима дуже од три сата. На овај начин знатно је смањена бука, повећан квалитет ваздуха и смањена емисија гасова стаклене баште, а да не спомињем економску добит пристаништа и локалне управе.

Град Беч, као престоница, додатно инвестира у ову инфраструктуру, а заштита животне средине се спроводи системски и ефикасно. У сваком већем пристаништу у ЕУ функционишу службе за прихват свих врста бродског отпада, а инспекцијски наѕор осигурава да правила буду поштована.

Србија, с друге стране, гради понтоне без икаквих техничких и еколошких стандарда. Пристаништа служе искључиво за привез и укрцај путника, често без могућности за одлагање отпада – нарочито биоотпада – нити за прикључење на обалну струју или санитарно пражњење бродова. Класичан несортирани отпад могуће је делимично одложити само у Београду и Новом Саду, али без система селекције, евиденције и без инспекцијског наѕора.

Оно што посебно забрињава јесте да овај проблем постоји искључиво у Србији. Сви остали подунавски и европски системи имају јасно дефинисане протоколе и доступну инфраструктуру. У Србији једноставно не постоје адекватна места за одлагање бродског отпада, прикључивање на обалну струју или санитарне операције у складу са савременим еколошким стандардима. То није резултат неспособности, већ системског немара.

Желимо да истакнемо да смо већ приликом претходних иницијатива и предлога за уређење обала и кејева, нарочито у Београду, Новом Саду и Голупцу, инсистирали на увођењу прикључака за струју према ЕУ стандардима, као и на инфраструктурним решењима за селекцију и одлагање отпада. Нажалост, у жељи за што бржим отварањем пристаништа и реализацијом пројеката, конструктори и пројектанти су занемарили основне захтеве пристаништне инфраструктуре. Нису чак предвидели ни спуштене приступе за особе са инвалидитетом и ограниченом покретљивошћу, што додатно указује на дубоку неосетљивост система према реалним потребама корисника и околине.

Подсећамо да је Србија била формални учесник међународних пројеката WАНДА и ЦО-WАНДА, који су се бавили управљањем отпадом са пловила на Дунаву. Међутим, целокупно учешће наше државе у овим пројектима остало је на нивоу промотивних чланака и презентација (линк ка пројекту). Иако су средства повучена, конкретних резултата нема. Србија је данас једина подунавска земља без система за организовано прикупљање отпадних вода и каљужног отпада са бродова, као и без одлагања биоотпада у складу са европским еколошким стандардима.

Захтевамо од надлежних министарстава, локалних самоуправа, ЈП Пловпут, Агенције за управљање лукама и свих одговорних институција:

• Да престану са инвестирањем у пројекте који не решавају основне проблеме инфраструктуре.

• Да хитно започну изградњу прихватних станица за отпадне воде, каљужу и биоотпад.

• Да уведу инспекцијски наѕор над руковањем бродским отпадом.

• Да имплементирају систем обалне струје у свим већим пристаништима.

• Да све нове реконструкције кејева обавезно укључују прилазне рампе за особе са смањеном покретљивошћу.

Наше реке нису одлагалишта. Дунав, Тиса, Сава и остали водотоци у Србији заслужују исту пажњу, заштиту и одговорно управљање као и у другим европским државама. Време је да се престане са симулацијом реформи и пређе на конкретне, мерљиве акције.

Удружење професионалних лађара Србије остаје при ставу да је једино системско решење оно које укључује јасне стандарде, еколошки мониторинг, одговорност и транспарентно трошење јавних средстава.

📘 Извод из ЕС-ТРИН стандарда (Издање 2025/1)

Европски стандард за техничке захтеве за пловила унутрашње пловидбе (ЕС-ТРИН) дефинише обавезне техничке и еколошке стандарде за пловила и пристаништа у ЕУ и на Рајни.

♻️ Управљање отпадом

Глава 10 – Технички захтеви за постројења за пречишћавање отпадних вода:

• Пловила морају бити опремљена системима за сакупљање и одлагање фекалних вода, укључујући резервоаре за складиштење или системе за пречишћавање.

• Забрањено је испуштање необрађених отпадних вода директно у реке.

• Пристаништа морају имати инфраструктуру за прихват и правилно одлагање бродског отпада, укључујући фекалне воде, каљужни отпад и биоотпад.

⚡ Прикључци за обалну струју

Глава 10.08 – Електрични прикључци са обале:

• Пловила која се задржавају дуже од 3 сата у пристаништу морају имати могућност прикључења на обалну струју.

• Стандарди за прикључке укључују:Буреау Веритас Марине & Оффсхоре

  • ЕН 15869-1:2019 – Трофазни прикључак, 400 В, 50 Хз, до 125 Аццр-зкр.орг

  • ЕН 16840:2017 – Трофазни прикључак, 400 В, 50 Хз, најмање 250 Аццр-зкр.орг

• Пристаништа морају бити опремљена одговарајућим прикључцима за обалну струју како би се смањила емисија штетних гасова и бука.