Povodom aktuelnog izlivanja goriva sa broda Jumbo 3 u sektoru Čelareva i oprečnih i konfuznih informacija koje cirkulišu u medijima, dužni smo da javnost obavestimo o  događaju iz ugla struke.
Havariju ove vrste je nemoguće ispravno komentarisati bez uvida sa mesta incidenta i uvida u izveštaje nadležnih inspekcija. Informacije koje cirkulišu po medijskom prostoru su vrlo oskudne i umesto odgovora formiraju samo dodatna pitanja:

Kako je došlo do izlivanja?
Opcija 1, kontakt trupa sa podvodnom preprekom, probijanje oplate i strukturnog tanka pogonskog goriva (što je na ovom sektoru malo verovatno).
Opcija 2, pretakanje goriva. U ovoj verziji pojavljuje se čitav niz novih pitanja i problema. Takvo pretakanje nije dozvoljeno i daje indicije o izvršenju čitavog niza prekršaja i krivičnih dela.
Koja količina se izlia?
Mediji pominju 20 000 litara do 35 000 litara. Ovde je sporno sledeće, količina se vrlo lako tačno utvrđuje sa greškom od +/- 200 litara.
Da li je sa broda upućen poziv za pomoć odnosno da li je posada obavestila nadležne i uputila poziv za pomoć ili pokušala da prikrije događaj? Ovo pitanje još jednom ukazuje na stari problem u komunikaciji na realciji brod – nadležne službe u Srbiji. Nažalost VTS (Vessel Trafic Control) u Srbiji nije u funkciji odnosno ne radi kako je predviđeno.
VTS je zapravo nešto slično kontrolnom tornju, osmišljen je da radi 24/7 sa dežurnim operaterom koji vrši kontrolu plovidbe i u ovakvim događajima koordinira sve učesnike. Trenutno stanje je da VTS – a praktično nema i nadležnim službama u Srbiji sa broda nije moguće uputiti poziv na propisan i uobičajen način u plovidbi. Posao kontrole bezbednosti plovidbe. do potpunog uspostavljanja rada VTS centra, bi trebalo da obavljaju lučke kapetanije ali se to ne događa zbog nedostatka ljudstva i slabe organizacije.
Ko je i kako reagovao?
Iz medija se zna da su reagovale nadležne inspekcije. Samo po sebi zvuči kako treba, ali… Šta je sa timovima za intervencije i brzo reagovanje?  Bez umanjivanja značaja nadležnih inspekcija, bez odgovarajuće opremljenih i obučenih timova za brzo reagovanje na vodi i preduzimanje pravovremenih mera i radnji izveštaji inspekcija u suštini nemaju uticaj na stanje na terenu.

Jedina služba koja je u Novom Sadu mogla nešto da uradi je rečna policija, ali oni su rasformirani nekoliko nedelja ranije!

Plutajuća barijera?
U medijima se pominje plutajuća barijera i njeno postavljanje. Takođe zvuči lepo, ali:
Barijera se postavlja u što kraćem mogućem roku od strane timova za brzo reagovanje. Prva neposredno uz objekat na kom je havarija. Sledeće se postavljaju nizvodno u skladu sa protokom vremena i pozicijom mrlje. Protok vremena u ovoj havariji je već dostigao tačku koja bi zahtevala obustavu plovidbu i postavljanje barijere preko celog poprečnog profila reke nizvodno od pozicije mrlje. To se još nije dogodilo, verovatno i neće jer zahteva najmanje 2000 m barijera, a vrlo je diskutabilno da li u Srbiji trenutno i postoji potrebna dužina, kao i opremljena plovila za dalji proces skupljanja i uklanjanja mrlje. Pomenute barijere postoje u rafinerijama u Novom Sadu i Pančevu ali do sada niko nije pokrenuo akciju saniranja štete, jer jednostavno nema ko.
Izliveno gorivo će završiti u našim obalama i tlu. Kada znamo da jedna litra derivata kontaminira 100 metara kvadratnih površine, možemo sagledati apokaliptičnu sliku nereagovanja. Novi Sad se snabdeva vodom iz reni bunara koji su u ugroženom području, a ugrožen je i ceo biljni i životinjski svet.

Da li će naša država reagovati i pratiti stanje izlivenog naftnog derivata do Crnog mora, kroz susednu Rumuniju i Bugarsku? Ko će snositi troškove sanacije terena, ako je uopšte bude?

Za kraj ostaje da pratimo dalji razvoj situacije. Iskustvo nas uči da ni iz ovog događaja, koji je nažalost samo jedan u nizu, neće biti izvučene nikakve pouke.
Žalosna činjenica je da u Srbiji postoji samo jedan vatrogano spasilački brod izgrađen krajem sedamdesetih godina, za potrebe grada Beograda.