Претходна година ће у круговима који се стручно баве унутрашњом пловидбом, било у администрацији или на самом броду, остати упамћена по много чему. Суочили смо се са много недаћа и незгода које су водиле до повреда и губитака људских живота, потонућа или оштећења имовине, угрожавања животне средине у небројано случајева, али на срећу било је и добрих момената, озбиљних помака на боље, па им ваља посветити мало пажње.
Према подацима Агенције за управљање лукама са краја децембра месеца, у српским лукама се очекивао претовар од 13,5 милиона тона терета, односно пораст од око 10% у поређењу са претходном годином. Агенција наводи и да је 04. новембра евидентирано рекордно 1500. пристајање путничког брода на међународним пристаништима у нашој земљи, тј повећање од скоро 30% у односу на исти период прошле године. Уколико узмемо у обзир да је пристајања путничких бродова било и у току децембра, чак и почетком јануара, долазимо до закључка да је и поред потешкоћа у функционисању свих наших пристаништа (Нови Сад, Београд, Доњи Милановац, Голубац) ово заиста одличан резултат. Поставља се питање каква очекивања имати у вези предстојеће сезоне, тј. како прогнозирати посету. Уколико се реализују започети пројекти (који за сада касне) и обистине обећања надлежних, границе заиста нема.
Разлози за овако (не)очекивану посету Србији леже пре свега у повољној понуди туристичких агенција, жеље путника за нечим новим, богатством којим наша земља обилује у виду историјских и културних атракција и наравно топлим гостопримством које наши гости памте.
Као што смо на почетку текста поменули, постоји и доста потешкоћа у самом саобраћају кроз наше воде, па би и највећи труд надлежних могао остати без резултата, уколико поред свега наведеног наши гости почну да памте непријатне ситуације са препосећених и неадекватних понтона, недостатак адекватне инфраструктуре за оволики обим саобраћаја и повећан број гостију, савремене пирате који без бојазни нападају и краду са путничких бродова, али и никада забележене случајеве у дугој историји Европског речног бродарства – слепе путнике.
Као што сви знамо, последњих година се са простора Блиског истока све више људи креће ка Европском континенту у жељи да се домогну неке од земаља ЕУ, а да би то и остварили морају прећи преко граница Србије. Како су наши суседи углавном повећали степен опреза, тј. контроле на граничним прелазима и дуж самих граница, људи са намером да пребегну у ЕУ се довијају на разне начине како да то и учине, па су дошли на идеју да се послуже туђим чамцима и да истим, преко Дунава, предју у Хрватску. На жалост, овакви покушаји су се углавном завршавали трагично, са доста страдалих или несталих, чему сведоче патроле пограничних полиција Србије и Хрватске.
Део избеглица привремено настањених у Београду је дошао на нову, али и још опаснију идеју.
У току децембра месеца забележена су два засебна случаја неовлашћеног уласка на бродове који плове под страном заставом, који су били у посети главном граду и то на понтону који представља званични гранични прелаз под контролом пограничне полиције и царине Републике Србије. Сам чин виновника је кривично кажњив, али оно што је забрињавајуће јесте њихова спремност на све, па и сам недостатак страха у жељи да испуне свој циљ. Оба случаја су уочена на време, тј. у току боравка брода на понтону, па је убрзо након пријаве интервенисала полиција.
Чињеница да су на самом понтону присутни полиција и царина (који се заиста труде да свака контрола путника и посаде прође баш како треба, у било које доба дана или ноћи, чак и да изађу у сусрет било ком захтеву), није спречила понављање претходних покушаја.
Трећи случај забележен је почетком јануара, када се сценарио понавља, али се “слепи путници” мало боље скривају, па их посада открива тек након испловљења, током редовне контроле пловила. Због одличне реакције посаде цео случај је потпуно изолован од гостију, пријављен је првој станици полиције у месту где је брод могао да се заустави, али и даље у територијалним водама Републике Србије.
Тешко је и замислити сценарио где се сусрећу очајни људи спремни на све и људи који су очекивали угодан одмор, добре фотографије, лепо време и успомене, ма шта било осим “слепих путника” у кабини. Овакви догађаји једнако су стресни и опасни за посаду која открије овакве случајеве, јер за сигурно могу бити физички нападнути, док се заповедници бродова суочавају са пријавом за кријумчарење људи, затворском, новчаном казном или пак забраном рада, тј уласка у ЕУ.
Искуство и време проведено на путничким бродовима је показало да посаде и особље бродова међу собом, али и са путницима, радо говоре о свим благодетима које наша земља нуди: добром расположењу и невероватној гастрономији, ретко лепим пределима и нетакнутој природи, чувеним спортистима… Путницима то наравно прија, улива им потребно поверење, јер углавном нашу земљу “познају” по лошој репутацији и ратовима, а не по Тесли и Пупину или нечему од већ наведеног.
Као Удружење које стручно делује и бави се области унапређења унутрашње пловидбе, побољшања услова рада посада бродова унутрашње пловидбе, екологијом и очувањем животне средине, сматрамо да нисмо ни близу стручних да саветујемо надлежне када је о овом безбедносном проблему реч, то остављамо стручним службама, али чињенице говоре за себе, па се тако лаички посматрано чини да би повећан број припадника полиције побољшао тренутну ситуацију. Свакако је важно да и лучки оператери схвате озбиљност ситуације и размисле о увођењу додатног физичко-техничког обезбеђења на и око понтона, јер би се на тај начин стекла додатна сигурност, како гостију, посаде, али и самих запослених на понтонима. Напомињемо да су се наведени случајеви дешавали само у Београду, али је питање времена када ће се по први пут одиграти и на неком другом месту.
Апсолутно свима је у интересу да се прекине са лошом праксом и непријатним ситуацијама када је реч о овој грани привреде, па се ваља, између осталих, позабавити и овим проблемом, како би наши гости Србију напуштали само са лепим успоменама и без помена и најмањег проблема. Само на тај начин можемо задржати постојећи пораст пристајања бродова и гостију.
Сигурни смо да ће надлежни правилно прихватити наше добронамерно обраћање јавности и да ће се брзом и правилном реакцијом доћи до решења овог проблема, зарад очувања државне границе, безбедности гостију и посада бродова, али и угледа Републике Србије пред међународном заједницом.
Управни одбор #УПЛС
ФОТО: Томислав Петровић
