РИС

Кратак увод –

У унутрашњој пловидби – као и у свим другим транспортним секторима – постоји све већа потреба за разменом информација. Од посебног значаја је размена информација о саобраћају и транспорту, што доприноси повећању безбедности и ефикасности транспорта унутрашњим пловним путевима.

Речни информативни сервис (РИС), представља скуп усаглашених информативних услуга које подржавају процесе саобраћаја и транспорта у унутрашњој пловидби. Коришћењем ових алатки, побољшава се безбедност саобраћаја и ефикасност транспорта. РИС се фокусира на размену информација везаних за саобраћај и транспорт између свих заинтересованих страна у унутрашњем водном транспорту (ИWТ).

Бројне услуге релевантне за РИС већ су подржане, посебно коришћење Саопштења бродарству (НтС), Интернационално електронско извештавање (ЕРИ), Електронске навигационе карте за унутрашњу пловидбу (ИЕНЦ) на броду и Аутоматски идентификациони систем (АИС) за праћење пловила.

ЕЛЕКТРОНСКО ИЗВЕШТАВАЊЕ

Електронско извештавање омогућује електронску размену података у сврху извештавања између брода и надлежних органа у унутрашњој пловидби. Циљ је избећи вишеструко пријављивање капетана надлежним органима и ограничити пружање истих података у вези са путовањем различитим органима и/или привредним субјектима, како би се смањио административни терет за капетане и управљаче унутрашњих водних путева.

Међународни стандарди и поступци за размену електронских порука су на снази. Органи и остали учесници (власници бродова, капетани, шпедитери, терминали, луке) размењују податке у складу са овим стандардима и прописима. Електронско пријављивање подржано је у многим земљама, до недавно углавном ради подршке у управљању саобраћајем.

Систем електронског извештавања је обавезујући у свим земљама бенелукса, Пољској, Француској као и у Немачкој и увелико је примењив и разрађен, заступљен је у неколико патформи (у зависности од земље и администрације) па тако имамо БИЦС, еРИБа, ВЕЛИ, ЕуРИС, ЦЕЕРИС…

ЕуРИС

– ЕуРИС је тренутно највећа платформа, покренута споразумом тринаест земаља и омогућава нам једноставан приступ свим потребним информацијама како заповеднику, тако бродовласнику или логистичком оператору на главним Европским водним путевима (тренутно покрива преко 23.000км пловних путева). Можемо регистровати своје бродове и пратити њихово путовање, примати обавештења када неко од наших пловила прође одређену тачку на мрежи и затражи информације о пловилима, путовањима и терету или путницима.

ЕуРИС представља све информације о пловним путевима и саобраћају тринаест европских земаља на практичним мапама или у табелама, са:

• Информацијама о положају овлашћених пловила
• Саопштењима бродарству
• Тренутним приказом водостаја, протоком воде, висином мостова, дубином воде
• Информацијама о пловним путевима, мостовима, преводницама, сидриштима(пристанима), терминалима
• Радним временом преводница и мостова
• Планером руте и путовања
• Трајањем путовања и очекивано време доласка (ЕТА)

Државе у којима је ЕуРИС заступљен (или ће почети са применом крајем 2024.године) су:

• Аустрија – представљена је од стране ВиаДонау организације (управљају са 350км Дунава),
• Белгија – представљена у ЕуРИС-у од стране Де Влаамсе Ватервег нв (власти за унутрашње пловне путеве за Фландрију, управљају са 1.100 км унутрашњих пловних путева и пружају доступност информација других власти за луке Антверпен Бриж и Брисел),
• Бугарска – представља Бугарска компанија за инфраструктуру лука, орган РИС Бугарске (управљају са 470 км унутрашњих пловних путева и деле информације других бугарских власти за водни пут)
• Хрватска – представљена од стране Министарства мора, промета и инфраструктуре (надлежност ће бити додељена почетком октобра месеца, када ће и почети примена)
• Чешка – представљена од стране Државне управе за пловидбу (Стáтнí плавебнí спрáва), врховна управа за бродарство и менаџер РИС-а за Чешку Републику. Они управљају РИС-ом на 315 км унутрашњих пловних путева и делују као контролни орган за целу Чешку Републику. Развој РИС-а у Чешкој Републици обезбеђује Дирекција за водне путеве Редителстви водницх цест ЧР (Дирекција за водне путеве Чешке), државна организација одговорна за развој инфраструктуре пловних путева и за рад јавне луке и РИС инфраструктуре на 556 км главних пловних путева у Републици Чешкој,
• Француска – представљена од надлежности за унутрашње пловне путеве Француске (Воиес навигаблес де Франце – ВНФ), управљају над 6.700 км унутрашњих пловних путева. Такође, информације других француских власти за пловне путеве доступне су преко ове платформе ( ЕДФ, ЦНР, ХАРОПА, МЕЛ, ЕДИПОР, град Париз, луке Лил, Денкерк, Стразбур),
• Немачка – представљена од стране Федералне управе за водне путеве и бродарство (WСВ – ассерстраßен- унд Сцхифффахртсверwалтунг дес Бундес) надлежна над 7.300км унутрашњих пловних путева,
• Мађарска – представљена од стране РСОЕ, РИС провајдер за Мађарску у дужини од 378 км, који такође пружа информацијама од стране генералне дирекције за водопривреду (Орсзáгос Вíзüгyи Фőигазгатóсáг – ОВФ),
• Луксембург – представља Служба за речну пловидбу, Управа за унутрашње пловне путеве за Луксембург. Они управљају са 37,4 км унутрашњих пловних путева, од чега 36,3 км као заједничка граница са Немачком и 1,1 км као заједничка граница са Француском,
• Холандија – представљена од стране Ријксватерстаат, Управа за унутрашње пловне путеве Холандије. Они управљају 3.437 км унутрашњих пловних путева,
• Румунија – представљена од стране Румунске поморске управе, управа за унутрашње пловне путеве Румуније (Ауторитатеа Навалă Ромâнă – АНР). Они управљају са више од 1.200 км унутрашњих пловних путева и снабдевају информацијама других румунских власти за пловне путеве као што су речна управа доњег Дунава – АФЂ и управа пловних канала – АЦН,
• Србија – представљена од стране Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре – Дирекција за унутрашње пловне путеве, орган надлежан за одржавање и развој међународних и међудржавних унутрашњих пловних путева. Они управљају 963 км унутрашњих пловних путева. Преко ЕуРИС-а су доступне и информације других органа власти у Србији,
• Словачка – представља Доправнý úрад, управа за пловидбу и менаџер РИС-а за Словачку. Они управљају РИС-ом на 169 км Дунава и делују као навигациони орган за Словачку. Такође, доступне су информације других Словачких власти попут Јавне луке и Словачко водопривредно предузеће односно преводница Габчиково и управник водотока.

Шта платформа пружа и шта ради?

Платформа је осмишљена тако да заповедницима, као и осталим учесницима у логистици саобраћаја, олакша посао или барем онај папиролошки део посла. Наиме, платформа је осмишљена са циљем да скрати или у потпуности избрише губитак времена из једначине транспорта и доставе терета/путника, колико год то услови дозвољавају.

1. Унос података

Замисао је да у коришћењу платформе и њених погодности учествују све странке – свака са својим доприносом и захтевом, па тако имамо удео који испуњава:

• Брод (заповедник) – уноси податке релевантне за путовање (лука поласка, успутне тачке задржавања, граничне прелазе, луку одредишта, режим пловидбе, име заповедника, агент итд), податке брода (име брода, ЕНИ, ММСИ, димензије, врста, просечна брзина итд), податке о терету/путницима (товарни папири, списак посаде, списак путника)
• Агент – обезбеђује броду потребну документацију, логистику (снабдевање водом, одлагање ђубрета, одлагање отпада, најављује смене особља)
• Лучки оператер – потврђује време доласка брода, почетак утовара/истовара, потврђује време поласка брода…
• Бродар (бродовласник) – креира налог на платформи и уноси податке о броду/бродовима, врши регистрацију своје организације и додељује овлашћења осталим учесницима у пословању (брод, агент, терминали, лучки оператери…)

2. Приступ информацијама

Све информације достављене платформи су замишљене као кључне тачке поменутим учесницима у процесу превоза робе односно људи, па тако имамо поделу на информације које добија:

• Брод (заповедник) – информације о стању на пловном путу између лука које је задао као почетак и крај путовања (критични сектори, доступна премеравања у пловном путу, дубина у пловном путу, габарити пловног пута, препреке у пловном путу, евентуална задржавања, саопштења бродарству, информације о преводницама, расположивост везова/понтона, расположиве висине мостова, надлежне власти итд)
• Агент – добија податке о времену доласка брода, врсти терета коју превози, броју људи итд
• Лучки оператер – добија информације релевантне за процес манипулације са теретом (утовар/истовар, количина, вртса терета…)
• Бродар (бродовласник) – има увид у путовање објекта, позицију, брзину, надолазеће препреке, времена проведена на везовима, има увида у натоварене количине терета итд
• Надлежне власти (капетаније, царине, граничне полиције, инспекције пловидбе, преводнице) – имају увид у податке брода, модел пловидбе, објекте у саставу (односи се на потискивање саставе), списак посаде, списак путника, товарне папире, коносмане, провијант брода, ЕТА…

Закључак-

Платформа, једноставним речима, ради већи део посла на који смо навикли да одрађује агент. Настоји се заобилажењу мукотрпних и вишеструких телефонских позива, мејлова, папирологије.

На пример, брод који креће натоварен из луке Констанца за луку Штраубинг, попуњавањем електронског рапорта је обавестио СВЕ органе на тој деоници, дакле Румунске власти, Бугарске власти, Српске власти, Хрватске власти, Мађарске власти, Словачке власти, Аустријске власти и на послетку Немачке власти. Свака служба је са платформе „узела“ оно што их занима (списак посаде, податке брода, товарне папире…) без иједног позива преко радио станице (чиме је задржана дискретност превоза), преводнице су добиле благовремену најаву доласка брода (смањено време чекања – нарочито на Ђердапу 1 и 2), Мађарски НАВИНФО је упућен, Бечка полиција увидом у списак посаде/путника зна ко је укрцан као и националност укрцаних људи те стајање у Бечу није обавезујуће…

Треба имати на уму да платформа није свемогућа, свака надлежна власт задржава право заустављања брода и спровођења рутинске контроле. Ревизије остају и даље обавезујуће, јер се ради о преласку државних граница и процедура је једноставно таква да се мора извршити контрола објекта и људи, али ће процес бити поједностављен и убрзан. Ранија најава оставља довољно времена да се евентуална грешка у папирима исправи пре самог доласка на границу и тиме избегне евентуално задржавање брода или кажњавање заповедника.

Реалност –

У протеклом периоду смо видели и научили да сваку вест добро проверимо, па тако и ову морамо узети са резервом. Србија, свесно или несвесно, намерно или случајно, а можда само стицајем чудних околности некако увек задња улази у реализацију пројеката које је прихватила. Увек се чека задњи моменат да се прикључи трендовима земаља у окружењу. На сву срећу (или несрећу) једино још Србија и Хрватска нису имплементирале ову платформу, мада Хрватска најављује да ће од октобра и код њих систем бити оперативан.

Највећи захтев који корисници морају да испуне је доступност интернет конекције, рачунар на броду као и корисник (заповедник) довољно компјутерски описмењен за рад.

Савремени системи комуникација и њихова доступност чине присутне препреке лако премостивим, уз сасвим разумна финансијска улагања. Цене рачунара су готово изједначене или чак премашене ценама мобилних телефона те евентуални изговори о енормним трошковима не правдају бродовласнике избегавањем улагања. Такође, системом „старлинк“, мобилна покривеност квалитетном интернет конекцијом се да заобићи – на не тако дугорочном периоду је исплативије од куповине интернет картица телефонских провајдера у европским земљама. Погодност таквог интернета би осетила и посада брода – неограничен приступ интернету.

До имплементације система и његове обавезности примене нас дели мало времена, надамо се да ће Србија на време почети са применом ове платформе.

Ми, као Удружење, прихватамо на себе обавезу едукације колега и упознавањем са поменутим платформама о чему ћемо писати у надолазећем периоду.