[цаптион ид=“аттацхмент_1231″ алигн=“алигнноне“ wидтх=“948″] УПЛС И УПЛС[/caption]

 

Због проблема са којима се млади људи, који желе да раде на броду, суочавају приликом завршетка бродарских школа у Србији, обратили смо се прво нашем надлежном министарству а из МГСИ су нас упутили на Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Писмо којим се образлаже проблематика и наше понуђено решење можете прочитати у наставку.

Поштовани,

Обраћамо Вам се због проблема са којима се суочава бродарска струка а везано за образовање и едукацију младих кадрова.

Ми у Србији имамо три бродарске школе, од којих су две, у Београду и Новом Саду, са дугом традицијом. План и програм, као и уџбеници за обучавање младих људи у овој бранши су застарели (последњи уџбеник је написан 1988) и потребно је направити велике промене у самој реализацији практичне наставе, како би могли да одговоримо на пословне изазове и како би пратили измене у Закону о унутрашњој пловидби.

Ми, као Удружење професионалних лађара Србије интензивно радиму на унапређењу едукације младих и имамо одличну сарадњу са бродарским школама и ресорним министарством.

Због промена које су се догодиле у овој грани привреде, закону о полагању стручних испита, као и експанзији нових видова водног транспорта, дошли смо до закључка да је неопходно променити начин извођења стручне праксе као први корак у унапређењу стручног образовања.

До сада се стручна пракса у бродарским школама изводила по плану и програму теоријски, у просеку 4 часа недељно, 4 године а практична настава на броду (обавезно укрцање) је износило две недеље по школској години почевши од друге године (када ученици напуне 15 година живота).

Проблем који се сада јавља је што нема више великих бродарских фирми, које су ученике примале на праксу. Бродарство се свело на пуно малих бродарских фирми које су лоциране у Србији а чији бродови често плове под страним заставама. Због недефинисанисаности обавезног осигурања ученика на стручној пракси и немогућности овера укрцања на бродовима под страном заставом велик број ученика је остајао ускраћен за овај вид усавршавања и самим тим су из школе излазили без довољно професионалног знања.

Због промене закона о унутрашњој пловидби и закона о стицању стручних звања, ђацима је потребно још 6 месеци укрцања да би могли да полажу испит за најниже звање морнара. Због тога послодавци не примају младе људе на бродове јер имају губитак од плаћања личног дохотка и доприноса у периоду од годину дана (6 месеци укрцања). Овај броблем би могао бити превазиђен повећањем обавезног годишњег укрцања ученика током школовња на минимум 4 недеље. Тада би, уз реализовану теоријску наставу ђаци уз матурски испит стекли услов за полагање морнарског испита те би из школе излазили као спреман кадар који би послодавци лакше запошљавали.

Да би се проблем укрцавања на бродове под страном затавом решио, МГСИ је изашло у сусрет нашем захтеву те је сада омогућена овера укрцања на бродовима који вију страну заставу, остаје још проблем обавезног осигурања. Ми предлажемо да ученици уплаћују било које додатно осигурање у року трајања стручне праксе.

На овај начин би могли да обезбедимо довољан број бродова за неопходно усавршавање ученика и овим потезом би се кадар а бродовима подмладио у наредних 10 година.

Са овим планом за извођење стручне праксе смо обавестили надлежно министарство за саобраћај, грађевинарство и инфраструктуру а они су нас упутили да се обратимо вама, са спремношћу да подрже наше препоруке.

Наше Удружење је у припреми израде новог приручника за речну навигацију и пловидбу рекама са свим изменама и допунама постојеће литературе као и са додацима одређених делатности на бродовима које до сада нису обрађена у нашој литератури.

Молим Вас да нам дате ваше мишљење о предоченом проблему како би благовремено могли да помогнемо школама у реализацији стручне праксе.

За сва додатна питања и предлоге стојимо вам на располагању.

Срдачан поздрав,
—