Otvoreno pismo: ROBOVLASNIŠTVO NA DUNAVU – Dunavska komisija, Brčko distrikt, Novi Sad, Slovačka i Srbija u lancu sramote

upls 1. septembar 2025. in Saopštenja, Sindikat - 5 Minutes

Poštovani,

obraćamo se Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, Inspekciji rada, Kapetaniji Novi Sad, institucijama Brčkog, Ambasadi Slovačke i Dunavskoj komisiji,
jer je pravna država zakazala, a umesto zaštite ljudi – na srpskom Dunavu smo dobili robovlasništvo.

Činjenice koje ne mogu da se ignorišu

Brod pod slovačkom zastavom, usidren na Dunavu kod Novog Sada.
Posada iz Ukrajine, bez ugovora o radu, bez plata od aprila 2025. godine.
Vlasnik firme iz Brčkog (BiH), dobro poznat kriminalac u bekstvu od srpskih vlasti, slobodno se skriva u Brčkom.
Brod i posada ostavljeni su bez goriva za generatore, bez hrane i bez pitke vode.
Vlasnik duguje posadi preko 100.000 evra za neisplaćene zarade.
Umesto ugovora i zarade, mornari su dobili pretnje smrću od vlasnika zato što su se obratili sindikatu.

Sve ovo nije od juče – o svemu su sve nadležne institucije obaveštavane još od maja meseca, ali niko nije reagovao na način koji bi zaštitio ljude. Cena njihove nebrige i ćutanja plaćena je tako što su jedino stradali radnici, napušteni i ostavljeni da sami preživljavaju.

Ko je reagovao?

Udruženje profesionalnih lađara Srbije (UPLS) i Sindikat lađara i pomoraca Srbije (SLPS) stali su uz posadu i obavestili međunarodne sindikalne organizacije.
Konzul Ukrajine izašao je na teren i upoznao se sa situacijom.

Ko nije reagovao?

Kapetanija Novi Sad: nije stavila brod u lučki pritvor, ostavila zapovednika kao taoca i faktički stala na stranu kriminalnog vlasnika.

Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama (Sl. glasnik RS 73/2010, 121/2012, 18/2015, 92/2016 i dr.) jasno predviđa:

Član 25: plovilo na sidrištu mora da bude pod neprekidnim i neposrednim nadzorom posade, a taj nadzor može ugovorom da obezbedi i agencija, operater ili agent.
Član 56 i 56a: ako je brod u raspremi ili ostavljen bez posade/nadzora, kapetanija ima pravo da naloži mere obezbeđenja i uklanjanja – na trošak vlasnika.
Član 166 i 167: lučka kapetanija ima pravo da zadrži brod (pritvor) kada nije ispunio uslove za plovidbu ili kada ugrožava bezbednost.
Član 270 i dalje: vlasnik i brodar se kažnjavaju ako ne obezbede nadzor broda, dokumenta i posadu.

Drugim rečima – kapetanija je imala i pravo i obavezu da reaguje, ali je odlučila da zatvori oči.

MUP Srbije: umeo je da napiše prijavu, ali ne i da zaštiti žrtve prinudnog rada.
Granična policija: iako su malverzacije prijavljene mesecima ranije, nije bilo adekvatne reakcije. Umesto da zaštite posadu, prijavili su zapovednika – čoveka bez ugovora, bez plate, koji je molio za pomoć.
Prekršajni sud u Novom Sadu: na osnovu te prijave kaznio je zapovednika sa 6.500 dinara.
Ambasada Slovačke: nije preuzela nikakvu odgovornost za brod pod svojom zastavom.
Institucije Brčkog: zatvorile su oči pred vlasnikom firme koji se slobodno skriva na njihovoj teritoriji.
Međunarodne sindikalne organizacije (ITF i ETF): i pored obaveštenja, pomoć i pritisak nisu se videli na terenu.
Brodski agent: nije prijavio napuštanje posade, čime je omogućio da se teret prebaci na zapovednika i prikrio pravo stanje.
Dunavska komisija: ostala nema i nezainteresovana, iako je direktno nadležna da reaguje.
Država Srbija: zakazala je u zaštiti osnovnih ljudskih prava na sopstvenoj teritoriji.

Obaveze vlasnika broda

Vlasnik je zakonski dužan da obezbedi posadu i nadzor broda.
Ako to ne učini, država (kapetanija) može brod:

da stavi u lučki pritvor i zabrani upotrebu,
da organizuje obezbeđenje i trošak naplati od vlasnika,
a na kraju – pokrene sudski postupak i sprovede sudsku prodaju broda.

To se naziva Upravni nadzor.

Zapovednik i posada imaju obavezu samo dok postoji važeći ugovor o radu. Ako ga nema ili su napušteni, mogu pismeno izjaviti da nisu u mogućnosti da obavljaju dužnosti. Tada odgovornost prelazi na kapetaniju.

U ovom slučaju zapovednik je ipak kažnjen – iako ga zakon oslobađa odgovornosti.

Kulminacija sramote

Jedini koji je stradao bio je upravo onaj kome je pomoć bila najpotrebnija.
Zapovednik broda – čovek bez ugovora, bez plate od prošle godine, napušten od vlasnika i koji je molio za zaštitu – priveden je i kažnjen sa 6.500 dinara.
Kaznila ga je država Srbija, na osnovu prijave granične policije, za propuste brodskog agenta i vlasnika firme.
Drugim rečima: država je legalizovala robovlasništvo – tako što je kaznila roba i podržala njegovog „vlasnika“.

Ostatak posade se tiho iskrcavao, jedan po jedan, dok je zapovedniku iskrcaj zabranjen – jer bi brod ostao „bez nadzora“.

Odgovorni

Kriminalni brodovlasnik iz Brčkog.
Institucije Brčkog.
Slovačka, kao država zastave.
Kapetanija Novi Sad, granična policija, MUP, Inspekcija rada i Prekršajni sud Srbije.
Brodski agent.
Dunavska komisija.

Zaključak

Ovo nije samo sindikalni problem – ovo je test Srbije, Brčko distrikta, Novog Sada, Slovačke i međunarodne Dunavske komisije.

Srbija je potpisnica Međunarodne organizacije rada (ILO) – specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija koja od 1919. godine postavlja međunarodne standarde rada. Članica ILO Srbija je od 2000. godine, a time je preuzela obavezu da poštuje osnovne konvencije o zabrani prinudnog i robovskog rada. Upravo zato je gotovo neverovatno da se ovako nešto događa na njenoj teritoriji u 2025. godini.

Postavlja se pitanje: da li institucije ne mogu da reaguju ili jednostavno ne žele?
Jer zakone pišu i primenjuju ljudi. Kada se pred očiglednim robovlasništvom na Dunavu svi prave slepi, jasno je da problem nije u neznanju – nego u volji.

Zbog toga zahtevamo međunarodnu istragu pod okriljem ILO i EU, jer je sistem u Srbiji pao na ispitu i otvoreno stao na stranu kriminala.

Dunavska komisija, Brčko distrikt, Novi Sad, Slovačka i Srbija – zajedno su se upisali u robovlasnički lanac i sramotu.