ITF affiliate · Srbija
01. 09. 2025.

Отворено писмо: РОБОВЛАСНИШТВО НА ДУНАВУ – Дунавска комисија, Брчко дистрикт, Нови Сад, Словачка и Србија у ланцу срамоте

FOTO: UPLS

Поштовани,

обраћамо се Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарству унутрашњих послова Србије, Инспекцији рада, Капетанији Нови Сад, институцијама Брчког, Амбасади Словачке и Дунавској комисији,
јер је правна држава заказала, а уместо заштите људи – на српском Дунаву смо добили робовласништво.

Чињенице које не могу да се игноришу

Све ово није од јуче – о свему су све надлежне институције обавештаване још од маја месеца, али нико није реаговао на начин који би заштитио људе. Цена њихове небриге и ћутања плаћена је тако што су једино страдали радници, напуштени и остављени да сами преживљавају.

Ко је реаговао?

Ко није реаговао?

Закон о пловидби и лукама на унутрашњим водама (Сл. гласник РС 73/2010, 121/2012, 18/2015, 92/2016 и др.) јасно предвиђа:

Другим речима – капетанија је имала и право и обавезу да реагује, али је одлучила да затвори очи.

Обавезе власника брода

Власник је законски дужан да обезбеди посаду и наѕор брода.
Ако то не учини, држава (капетанија) може брод:

То се назива Управни наѕор.

Заповедник и посада имају обавезу само док постоји важећи уговор о раду. Ако га нема или су напуштени, могу писмено изјавити да нису у могућности да обављају дужности. Тада одговорност прелази на капетанију.

У овом случају заповедник је ипак кажњен – иако га закон ослобађа одговорности.

Кулминација срамоте

Остатак посаде се тихо искрцавао, један по један, док је заповеднику искрцај забрањен – јер би брод остао „без наѕора“.

Одговорни

Закључак

Ово није само синдикални проблем – ово је тест Србије, Брчко дистрикта, Новог Сада, Словачке и међународне Дунавске комисије.

Србија је потписница Међународне организације рада (ИЛО) – специјализоване агенције Уједињених нација која од 1919. године поставља међународне стандарде рада. Чланица ИЛО Србија је од 2000. године, а тиме је преузела обавезу да поштује основне конвенције о забрани принудног и робовског рада. Управо зато је готово невероватно да се овако нешто догађа на њеној територији у 2025. години.

Поставља се питање: да ли институције не могу да реагују или једноставно не желе?
Јер законе пишу и примењују људи. Када се пред очигледним робовласништвом на Дунаву сви праве слепи, јасно је да проблем није у незнању – него у вољи.

Због тога захтевамо међународну истрагу под окриљем ИЛО и ЕУ, јер је систем у Србији пао на испиту и отворено стао на страну криминала.

Дунавска комисија, Брчко дистрикт, Нови Сад, Словачка и Србија – заједно су се уписали у робовласнички ланац и срамоту.