Ovih dana se na svim medijima objavljuje kako se ruše barijere na graničnim prelazima i ubrzava protok robe.

Objašnjenje je da su zadržavanja na graničnim prelazima za transport robe preduga i da moraju da se smanje da bi se smanjili troškovi i povećala konkurentnost naše privrede.

Međutim u rečnom transportu se povećavaju zadržavanja i troškovi transporta.

Prvi put u istoriji naše države carini se roba koja ide iz srpske luke u srpsku luku i koja je proizvedena u Srbiji. Tačnije, ne carini se nego se dva puta radi revizija odnosno ulaz/izlaz u sopstvenu državu a svo vreme se plovi u svojoj zemlji. Verovatno mislite da je ovo šala ili neka greška ali na žalost to je naša realnost.

Novim zakonom o graničnim prelazima uspelimo sami sebe da carinimo i bespotrebno zadržavamo.

Iako smo kao UPLS više puta tražili sastanke sa nadležnima i davali predloge kako da se smanji zadržavanje i ubrza transport, nadležni su uradili potpuno suprotno. Zakonske regulative za lađare su kao da vozimo svemirske a ne rečne brodove.

Novim zakonom je uvedeno da svi teretni brodovi moraju da prođu carinsku i graničnu kontrolu u Velikom Gradištu što za brodove pod Srpskom zastavom nije logično rešenje kao i za brodove koji ulaze u naše domaće luke, kao na primer u Prahovo.

Sada se po novom dešava da brod u luci Prahovo 859 km reke Dunav utovari robu, tu mora da izvrši carinske i granične formalnosti kao da izvozi robu i ponovo to da uradi u Velikom Gradištu 1059 km reke Dunav kao da uvozi robu. Za to vreme brod i roba se ne nalazi pod kontrolom srpskih vlast zato što je izašao zvanično iz zemlje i nalazi se u međunarodnim vodama.

Isto se dešava ako brod prevozi robu iz Apatina za Beograd. Prevoznik mora da obavi izlaznu reviziju u Apatinu pa ponovo u Bačkoj Palanci.

Ovim zakonom i njegovim tumačenjem su se povećali troškovi srpskih brodara i zadržavanje srpskih brodova. Samim tim proizvodi poskupljuju, a troškovi transporta rastu. Ovim postupkom zadržavanje broda je najmanje 12 časova pošto je teško da se sve manipulacije broda i papirologija može završiti za kraće vreme. Naša ministarstva još jednom uspevaju da dodaju nepotrebne namete domaćim firmama i tako favorizuju uvoz robe.

Još jedna anomalija je ako roba dolazi iz Hrvatske, onda se ne vrši carinska i pogranična kontrola u Bačkoj Palanci odakle počinju teritorijalne vode Republike Srbije nego u Novom Sadu, tako da brod sa teretom plovi kroz srpske teritorijalne vode više od 80 km bez nadzora.

Kako je za svaku pohvalu uvođenje graničnog prelaza u Bačkoj Palanci, tako je za svaku kritiku i žaljenje ukidanje graničnih prelaza Prahovo i Bezdan za srpske brodove pri ulazu u zemlju. Srpski brodovi tu dolaze u teritorijalne vode Republike Srbije i trebalo bi da koriste benefite domaćih teritorijalnih voda, a samim tim i brod i roba namenjeni Srbiji bi bili pod kontrolom institucija Republike Srbije.

Moramo da napomenemo da je ovakva praksa uvedena prvi put od samostalnosti Srpske države.

Isto tako ovakvu praksu za domaća brodarstva nema ni jedna podunavska zemlja. Još je veći apsurd kada shvatimo da se Srbija na Dunavu graniči sa EU zemljama sa kojima je imala jednostavnije granične procedure za vreme Gvozdene zavese.

Molimo nadležne da isprave ove greške i rasterete privredu Srbije dodatnih nameta i troškova.

Upućeno je pismo MGSI, MUP R.Srbije i Privrednoj komori Srbije