Ова година је започела са потонућима бродова. Да је пловидба кроз Србију постала све само не безбедна сведоче нам и нови извештаји лађара са реке Тисе. Како саобраћај на овој реци у последњих 10 година није био у значајном порасту, нико се није озбиљно бавио безбедносним изазовима на овој реци.

Да кренемо редом. И ако је година без леда, све пловидбене ознаке (бове) су склоњене. Нису остављене обавезне бове на критичним местима, што би у овим временским условима био минимум неопходног обележавања.

Ни један мост није прописно обележен нити има радарске ознаке, мост у Ади нема никакву ознаку на себи.

Скеле нису обележене прописаним знацима на обали нити је означена њихова врста и начин кретања, нема знака обавезне звучне и ВХФ сигнализације у близини скелских прелаза.

Врхунац опасности за пловидбу је и даље Брана на Тиси. Ова брана је последњих 20 година у очајном стању, а ситуација је из године у годину све гора. Не зна се да ли је опаснија по малој или по великој води. Предпристаништа имају оштећене и уништене одбојнике, који у случају наслањања брода приликом упловљења у преводницу (за шта су и намењени), сигурно доводе до неког облика хаварије. Заштитие од удара воде, у преткоморама су иструлиле и оштећене тако да при већем водостају немају никакву улогу и више сметају пловидби него што помажу (постављене су да би спречиле бочни удар и лиманисање воде). Често се, након високог водостаја у подручју предпристаништа формирају огромни наноси отпада између шипова, што доноси додатну опасност по управљачке и пропулзионе уређаје на бродовима.

Апелујемо на надлежно министарство, на инспекцију пловидбе и на Воде Војводине да што пре почну са уклањањем наведених недостатака као би избегли озбиљне хаварије и страдања људи и опреме.

Управни одбор УПЛС