Млади и рад на бродовима. Шта нам се десило са школом?

upls 21. октобар 2023. ин Записи са реке, Синдикат - 5 Минутес

[цаптион ид=“аттацхмент_7096″ алигн=“алигнцентер“ wидтх=“768″] вања5 ФОТО: Вања Мицевски, приправник за крмара, компанија Амадеус[/caption]

Цела Европа се суочава са губитком радне снаге, поготово у сектору транспорта. Увозе се радници из удаљених земаља, а наши људи одлазе за бољим и поштенијим условима рада у иностранство.

Да ли је то природан процес или негде озбиљно грешимо?

Србија, као континентална земља нема излаз на море, те јој је најјефтинији и најбржи транспорт великих количина терета Дунавом преко Црног Мора. Србија константно бележи раст у количини превезеног терета и у количини претовара које луке обављају. Број бродова која се увози из западних земаља је такође у сталном порасту, имамо чак две бродарске школе које укупно годишње дају чак 40 ђака, али…

Због застарелог система образовања, инертности бирократије, неразумевања одговорних и можда најважније немешања привредних друштава у систем средњошколског образовања, дошли смо у ситуацију да 30 година не можемо да направимо функционалан кадар за релативно кратко, односно нормално време. Треба напоменути да су томе много помогле и промене у законским регулативама и неусклађености међу министарствима, поготово у последњој деценији.

Како су синдикати готово уништени и обесправљени квалитетан социјални дијалог не постоји већ децењама, инспекције покривају послодавце, а послодавци се понашају као бахати феудалци који једино знају за надницу, а лађаре третирају као сезонске најамнике и своје поданике.

Ти исти послодавци доводе престареле лађаре, углавном странце, којима је наша држава омогућила да несметано раде на нашим бродовима, без икаквих ограничења, а који су оборили цену рада те млади људи немају готово никаву шансу за нормалним запослењем, тачније за запослење у нормалном и здравом окружењу.

Ми смо, као Удружење, пронашли адекватна решења током година како би се убрзао и побољшао ниво практичне едукације и МГСИ је уважио неке наше препоруке како би младим људима било омогућено лакше запослење али опет, због бирократских заблуда и погрешних тумачења закона ђаци из бродарских школа не могу да остваре довољно адекватне праксе кроз школовање у оној мери да би били оспособљени за посао од првог дана запослења.

Неколицина домаћих фирми које раде у складу са законом и које желе да ангажују младе, посебно из бродарских школа, због апсурдне уредбе Министарства просвете да ђаци не могу да обављају праксу пре 18. године, не могу да укрцавају школарце на брод, те добијам тотално нефункционално образовање и кадар који правимо али немамо.

Сагледавајући изнете чињенице, испада да смо пре 40 година били на демократском, пословном и технолошком нивоу значајно вишем него данас. Свршени ђаци су добијали посао одмах после одслужне војне обавезе, девојке су такође радиле на домаћим бродовима, ученици бродарске школе би за 3 до 4 године од матуре постајали самостални официри палубе или чак заповедници, наравно пракса се радила од 16. године живота и ником није требала никаква сагласност нити посебан наѕор, као што је случај данас.

Како проблем кадрова постоји у целој Европи контактирало нас је неколико великих бродарских компанија, углавном из Швајцарске, који су расположени да нашим ђацима омогуће праксу, а након школе и запослење. Опет, због бирократских процедура од стране наше просвете, ни овај покушај никако да заживи.

[цаптион ид=“аттацхмент_7095″ алигн=“алигнцентер“ wидтх=“1024″] вања9 ФОТО: Наутичка посада, брод Амадеус Силвер ИИ[/caption]

Да је живот и рад на броду изузетно интересантан и атрактиван за младе људе, а да наше друштво и стереотипи везани за овај позив жуде за темељним променама показује пример бивше ученице бродарске школе у Београду, госпођице Вање Мицевски која је завршила речни и поморски смер, а која због предрасуда околине и система није могла да обавља праксу на бродовима у току школовања и која није могла да добије посао ни у једној домаћој фирми.

Прилику је добила на регрутном дану немачке компаније Амадеус, која сваке године крајем новембра организује разговоре у Београду за пријем нових радника на својим бродовима. Тренутно је запослена на позицији приправника за крмара, а колеге и надређени официри је хвале као изузетно вредног и посвећеног радника.

Напомињемо да на свим бродовима, осим домаћим, имамо жене морнаре, официре и капетане које су међу најбољима у струци.

Ако знамо да је почетничка – приправничка плата на броду у Србији око 800 евра, а у иностранству око 1200, те расте из године у годину у зависности од искуства и ранга, поставља се питање како то да од 40 ђака годишње само њих пар оде на брод и зашто их сопствена држава, школа и привреда терају у друге бранше, иако су есенцијални радници и будућност свих нас?

Колико је посао на броду изазован и шаролик, колико могућности за учење и напредовање оставља те да ли је то посао за девојке или само за мушкарце види се на фотографијама које говоре више од свих испричаних прича.

[цаптион ид=“аттацхмент_7097″ алигн=“алигнцентер“ wидтх=“1024″] вања3 ФОТО: Вања Мицевски, обука у пловидби[/caption]