Led i ledostoj su prirodne nepogode koje se dešavaju a koje su ustanju da ugroze privredu, unište infrastrukturu, ugroze ljudske živote i učine nesagledive posledice po region i društvo gde se dogode. Uz dobru organizaciju i adekvatnu flotu može da se odoli ovakvim izazovima.
Godinama unazad se na svim nivoima urušava srpska flota i srpsko lađarstvo zbog sumnjivih privatizacija i nezainteresovanosti odnosno neznanju nadležnih ministarstava. Pored rečnog prevoza (koja se svuda u svetu razvija zbog Zelene agende EU) uništena je i flota koja služi za odbranu i zaštitu ljudi i imovine, a koja je svojevremeno napravljena i održavana novcem svih nas. To se dogodilo i sa našom flotom ledolomaca o kojima pišemo i izveštavamo već više od pola decenije, a koji će se naći na ponudi za javno nadmetanje 08.07.2022. godine.
Osvrtom na istorijat gradnje i kvalitet i planiranje održavanja pokušaćemo da pokažemo značaj namenske flote i apsurd u kojem smo se kao društvo našli.
Krenućemo od samog početka gradnje ledolomaca Vučevo i Čakor, koji su pravljeni za dvostruku namenu, tačnije predviženi su da budu da budu tegljači (kako bi imali privrednu isplativost tokom plovidbene sezone) i ledolomci (u zimskom periodu od decembra do aprila). Građeni su 1967. i 1968. u brodogradilištu Balaton, a završni radovi su izvedeni takođe u Mađarskoj u brodogradilištu Oboda. Građeni su od najkvalitetnijeg tzv. „pancirnog čelika“ koji je karakterističan po tome da ima ista svojstva na svim temperaturama od -30°C do +30° a kompletno nadgrađe (kabinski deo) je od aluminijuma. Brodovi su, sa konstrukcijske strane gledajući, gotovo neuništivi, a kvalitet materijala od kojeg su građeni je danas izuzetno teško dostupan.
Nekada su postojali sporazumi između Srbije, Hrvatske i Mađarske oko strategije i postupanja u slučaju ledostaja. Mađarski ledolomci su obezbeđivali ledohod do Vukovara, od Vukovara do ušća Tise i reka Tisa su po potrebi bili povereni Vučevu i Čakoru. Od Tise do Smedereva i reka Sava, po potrebi, poverena je bila ledolomcu, tegljaču i potiskivaču Petrovaradinu, koji je nekom čudnom malverzacijom izvučen iz stečajne mase DGA (Dunav grupa agregati) i sad se nalazi u vlasništvu privatnika iz Beograda. Ovaj brod se sada zove Damjan. Nizvodno od Smedereva ledolomci Bor i Greben obezbeđivali su ledohod do ušća reke Timok.
U turbulntnim vremenima 2012. i 2013. godine, DGA radnici su obraćali Vladi Srbije, i Vladi Vojvodine o važnosti ove flote. Čak je i Miroslav Vasin, tadašnji pokrajinski sekretar, posredovao i garantovao sigurnost gradu Novom Sadu u slučaju pojave leda, da će se ledolomci vratiti državnim organima, ali nažalost samo je pokazao spregu sa tajkunima i garant da ga ne zanimaju ni Novi Sad a ni radnici, sada već odavno propale i opustošene firme.
Nadamo se da će sadašnja vlast pokazati odlučnost da ledolomci budu pod ingerencijom države i da konačno posle dugo dugo godina imamo ponovo konce u svojim rukama i budemo preventivni. Mađarska je ledolomce istog tipa modernizovala stare Lang motore zamenila novim SKL motorima, ugradila savremenu navigacionu opremu i sa takvim brodom za njih narednih 50 godina sigurno „nema zime“. Ledolomcima Vučevu i Čakoru, iaoko više nemaju trgovačku namenu, vrlo lako mogu da se dodaju vodeni topovi pa da ujedno budu i vatrogasni brodovi koje Novi Sad nema.
Leti nema leda ali je u srpskom lađarstvu sve odavno zamrznuto. Vreme je da se led otopi i da počne da se normalno plovi.
UPLS od samog osnivanja ukazuje nadležnim organima na važnosti postojanja ledolomaca i ostalih brodova za posebne namene ali nažalost, bez odziva.
