Лед и ледостој су природне непогоде које се дешавају а које су устању да угрозе привреду, униште инфраструктуру,  угрозе људске животе и учине несагледиве последице по регион и друштво где се догоде. Уз добру организацију и адекватну флоту може да се одоли оваквим изазовима.
Годинама уназад се на свим нивоима урушава српска флота и српско лађарство због сумњивих приватизација и незаинтересованости односно незнању надлежних министарстава. Поред речног превоза (која се свуда у свету развија због Зелене агенде ЕУ) уништена је и флота која служи за одбрану и заштиту људи и имовине, а која је својевремено направљена и одржавана новцем свих нас. То се догодило и са нашом флотом ледоломаца о којима пишемо и извештавамо већ више од пола деценије, а који ће се наћи на понуди за јавно надметање 08.07.2022. године.

Освртом на историјат градње и квалитет и планирање одржавања покушаћемо да покажемо значај наменске флоте и апсурд у којем смо се као друштво нашли.
Кренућемо од самог почетка градње ледоломаца Вучево и Чакор, који су прављени за двоструку намену, тачније предвижени су да буду да буду тегљачи (како би имали привредну исплативост током пловидбене сезоне) и ледоломци (у зимском периоду од децембра до априла). Грађени су 1967. и 1968. у бродоградилишту Балатон, а завршни радови су изведени такође у Мађарској у бродоградилишту Обода. Грађени су од најквалитетнијег тзв. „панцирног челика“ који је карактеристичан по томе да има иста својства на свим температурама од -30°Ц до +30° а комплетно надграђе (кабински део) је од алуминијума. Бродови су, са конструкцијске стране гледајући, готово неуништиви, а квалитет материјала од којег су грађени је данас изузетно тешко доступан.

Некада су постојали споразуми између Србије, Хрватске и Мађарске око стратегије и поступања у случају ледостаја. Мађарски ледоломци су обезбеђивали ледоход до Вуковара, од Вуковара до ушћа Тисе и река Тиса су по потреби били поверени Вучеву и Чакору. Од Тисе до Смедерева и река Сава, по потреби, поверена је била ледоломцу, тегљачу и потискивачу Петроварадину, који је неком чудном малверзацијом извучен из стечајне масе ДГА (Дунав група агрегати) и сад се налази у власништву приватника из Београда. Овај брод се сада зове Дамјан. Низводно од Смедерева ледоломци Бор и Гребен обезбеђивали су ледоход до ушћа реке Тимок.
У турбулнтним временима 2012. и 2013. године, ДГА радници су обраћали Влади Србије, и Влади Војводине о важности ове флоте. Чак је и Мирослав Васин, тадашњи покрајински секретар, посредовао и гарантовао сигурност граду Новом Саду у случају појаве леда, да ће се ледоломци вратити државним органима, али нажалост само је показао спрегу са тајкунима и гарант да га не занимају ни Нови Сад а ни радници, сада већ одавно пропале и опустошене фирме.

Надамо се да ће садашња власт показати одлучност да ледоломци буду под ингеренцијом државе и да коначно после дуго дуго година имамо поново конце у својим рукама и будемо превентивни. Мађарска је ледоломце истог типа модернизовала старе Ланг моторе заменила новим СКЛ моторима, уградила савремену навигациону опрему и са таквим бродом за њих наредних 50 година сигурно „нема зиме“. Ледоломцима Вучеву и Чакору, иаоко више немају трговачку намену, врло лако могу да се додају водени топови па да уједно буду и ватрогасни бродови које Нови Сад нема.
Лети нема леда али је у српском лађарству све одавно замрзнуто. Време је да се лед отопи и да почне да се нормално плови.
УПЛС од самог оснивања указује надлежним органима на важности постојања ледоломаца и осталих бродова за посебне намене али нажалост, без оѕива.