У данашњем времену технолошког развоја и Зелене агенде доживљавамо поновни процват и развој речне пловидбе у Европи. По предлогу Европске комисије до 2030. године чак 60 посто транспорта треба да се обавља европским речним и каналским мрежама, како би се смањила емисија ЦО2 и како би се растеретио друмски и железнички саобраћај.
Наша држава се налази на изузетном положају, а богатство унутрашњих пловних путева нам омогућава да будемо међу првима у Европи који би могли да испрате наведену Агенду. Треба напоменути да је од расформирања Заједнице Србије и Црне Горе Дунав остао најближи и најекономичнији пут за транспорт великих терета до Црног Мора.
Још од почетка 20. века се у Југославији марљиво радило на формирању напредне инфраструктуре и безбедности пловидбе, те смо готово 70 година били међу првацима у иновацијама и дугорочним планирањима у Европи.
Онда су се догодиле деведесете и све је лагано престало да се развија.
Постојећа инфраструктура се данас како-тако одржава. Већих планова за развој нема али бродови још плове те је потребно одржавање пловних путева.
Тај тежак и изузетно одговоран задатак обавља Пловпут, који се налази при Дирекцији за водне путеве. Служба постоји од како постоји модерна пловидба и до сада је са доста успеха решавала проблеме и изазове који се у свакодневној пловидби намећу. Међутим и поред најновије опреме и планова за изградњу нових бродова остаје се без једног, најважнијег ресурса, а то су људи.
Због трагичне одлуке да се лађари који раде на бродовима за обележавање пловних путева третирају као државни намештеници, плате, дневнице и третман лађари имају као и било која секретарица у државној Управи. Не спадају под колективни уговор нити у Закон о пловидби, те људи који раде на бродовима, а при државној Управи, доживљавају страшну неправду.
То доводи до осипања кадра, а неразумно тумачење закона о звањима неомогућава младим људима напредовање у наутичким звањима, те се на неки непосредан начин се врши присила да запослени остану на местима где су. Слична неразумна одлука МГСИ је пререгистровање бродова за обележавање пловних путева у привредне чамце, како би се ваљда лакше дошло до заповедника на овим бродовима/чамцима, не размишљајући да за успешан рад на овим сложеним бродовима није потребан ни папир, ни дозвола, ни овлашћење министарства, већ радно искуство, пракса и стимулација.
Тренутни статус запослених и ситуација у Дирекцији су катастрофални. При наиласку велике воде лађари Пловпута су радили у ненормалним условима, једва постижући да изврше неопходне задатке за несметану пловидбу. Прекрцавали су се са брода на брод, продужавали смене и радили прековремено али се опет осетио недостатак људства. На пријаве није могло да се одреагује благовремено.
Тако смо имали ситуацију да су нове АТОН бове, које су изузетно корисне али и прилично скупе, због недостатка људства биле у пловном путу, под грањем, те су гажене и ударане од стране бродова и природних наноса. Цена једне бове и њено одржавње увелико премашује и тромесечну плату наѕорника или заповедника у Пловпуту. Рачуница је јасна…
Кроз Иницијативу коју смо послали за решавање проблема при пријави стручних испита: https://upls.rs/inicijativa-za-resavanje-problema-svojstva-ukrcanja-osoblja-za-ostvarivanje-prava-na-polaganje-strucnih-ispita/ би се могло омогућити да млади људи више долазе на бродове и брже напредују кроз звања, а значајном променом у статусу запослених и њиховим превођењем од „чиновника“ у лађаре, не само да би се поправило бројно стање него би се и исправила деценијска неправда према запосленима на бродовима Пловпута.
Да ли се ова установа доводи до намерног уништавања како би се, као и остале фирме и некадашњи гиганти, уступиле неком сумњивом приватнику који би из државних и Европских фондова пунио своје џепове и обезбеђивао минимум потребног обележавања или се можда планира неко партнерство где би се заједничким улагањем државе и приватне фирме побољшао квалитет и квантитет стручног кадра – остаје да се види.
За сада апелујемо на Министарство и Владу Р. Србије да се озбиљно приступи редефинисању статуса запослених те да им се коначно побољша статус, како би се привукли неки нови лађари који ће овај, итекако важан посао, држати на завидном нивоу у Европи.
