Kuda plovi Plovput?

spp
FOTO: SPP XX – UPLS arhiva

U današnjem vremenu tehnološkog razvoja i Zelene agende doživljavamo ponovni procvat i razvoj rečne plovidbe u Evropi. Po predlogu Evropske komisije do 2030. godine čak 60 posto transporta treba da se obavlja evropskim rečnim i kanalskim mrežama, kako bi se smanjila emisija CO2 i kako bi se rasteretio drumski i železnički saobraćaj.

Naša država se nalazi na izuzetnom položaju, a bogatstvo unutrašnjih plovnih puteva nam omogućava da budemo među prvima u Evropi koji bi mogli da isprate navedenu Agendu. Treba napomenuti da je od rasformiranja Zajednice Srbije i Crne Gore Dunav ostao najbliži i najekonomičniji put za transport velikih tereta do Crnog Mora.
Još od početka 20. veka se u Jugoslaviji marljivo radilo na formiranju napredne infrastrukture i bezbednosti plovidbe, te smo gotovo 70 godina bili među prvacima u inovacijama i dugoročnim planiranjima u Evropi.

Onda su se dogodile devedesete i sve je lagano prestalo da se razvija.

Postojeća infrastruktura se danas kako-tako održava. Većih planova za razvoj nema ali brodovi još plove te je potrebno održavanje plovnih puteva.

Taj težak i izuzetno odgovoran zadatak obavlja Plovput, koji se nalazi pri Direkciji za vodne puteve. Služba postoji od kako postoji moderna plovidba i do sada je sa dosta uspeha rešavala probleme i izazove koji se u svakodnevnoj plovidbi nameću. Međutim i pored najnovije opreme i planova za izgradnju novih brodova ostaje se bez jednog, najvažnijeg resursa, a to su ljudi.

Zbog tragične odluke da se lađari koji rade na brodovima za obeležavanje plovnih puteva tretiraju kao državni nameštenici, plate, dnevnice i tretman lađari imaju kao i bilo koja sekretarica u državnoj Upravi. Ne spadaju pod kolektivni ugovor niti u Zakon o plovidbi, te ljudi koji rade na brodovima, a pri državnoj Upravi, doživljavaju strašnu nepravdu.

To dovodi do osipanja kadra, a nerazumno tumačenje zakona o zvanjima neomogućava mladim ljudima napredovanje u nautičkim zvanjima, te se na neki neposredan način se vrši prisila da zaposleni ostanu na mestima gde su. Slična nerazumna odluka MGSI je preregistrovanje brodova za obeležavanje plovnih puteva u privredne čamce, kako bi se valjda lakše došlo do zapovednika na ovim brodovima/čamcima, ne razmišljajući da za uspešan rad na ovim složenim brodovima nije potreban ni papir, ni dozvola, ni ovlašćenje ministarstva, već radno iskustvo, praksa i stimulacija.

Trenutni status zaposlenih i situacija u Direkciji su katastrofalni. Pri nailasku velike vode lađari Plovputa su radili u nenormalnim uslovima, jedva postižući da izvrše neophodne zadatke za nesmetanu plovidbu. Prekrcavali su se sa broda na brod, produžavali smene i radili prekovremeno ali se opet osetio nedostatak ljudstva. Na prijave nije moglo da se odreaguje blagovremeno.

Aton
FOTO: ATON bove pod rečnim nanosom

Tako smo imali situaciju da su nove ATON bove, koje su izuzetno korisne ali i prilično skupe, zbog nedostatka ljudstva bile u plovnom putu, pod granjem, te su gažene i udarane od strane brodova i prirodnih nanosa. Cena jedne bove i njeno održavnje uveliko premašuje i tromesečnu platu nadzornika ili zapovednika u Plovputu. Računica je jasna…

Kroz Inicijativu koju smo poslali za rešavanje problema pri prijavi stručnih ispita: https://upls.rs/inicijativa-za-resavanje-problema-svojstva-ukrcanja-osoblja-za-ostvarivanje-prava-na-polaganje-strucnih-ispita/ bi se moglo omogućiti da mladi ljudi više dolaze na brodove i brže napreduju kroz zvanja, a značajnom promenom u statusu zaposlenih i njihovim prevođenjem od „činovnika“ u lađare, ne samo da bi se popravilo brojno stanje nego bi se i ispravila decenijska nepravda prema zaposlenima na brodovima Plovputa.

Da li se ova ustanova dovodi do namernog uništavanja kako bi se, kao i ostale firme i nekadašnji giganti, ustupile nekom sumnjivom privatniku koji bi iz državnih i Evropskih fondova punio svoje džepove i obezbeđivao minimum potrebnog obeležavanja ili se možda planira neko partnerstvo gde bi se zajedničkim ulaganjem države i privatne firme poboljšao kvalitet i kvantitet stručnog kadra – ostaje da se vidi.
Za sada apelujemo na Ministarstvo i Vladu R. Srbije da se ozbiljno pristupi redefinisanju statusa zaposlenih te da im se konačno poboljša status, kako bi se privukli neki novi lađari koji će ovaj, itekako važan posao, držati na zavidnom nivou u Evropi.

Be the first to write a review

Ostavite odgovor