ФОТО: Бранислав Вајда
Како смо обавештени писањем медија, држава Србија је уложила 114.000.000 РСД у изградњу пристаништа за путничке бродове у Земуну.
Неко би на ову вест рекао БРАВО али наше мишљење је да је ово чист промашај и расипање државног новца .
Овако гласи наше објашњење:
Тренутно је пристан за путничке бродове у Београду најлепши на Дунаву (и са навигационе стране је одличан) али ми немамо потребе да трошимо 1.000.000 евра новца пореских обвезника за приватан бизнис, за који се поставља питање када ће вратити уложен новац. Циљ улагања је или да се новац у што краћем року врати, или да се с њим учини нешто за добробит целокупног друштва. Градњом пристана у вредности од 1.000.000 евра не постиже се ни један од ова два услова.
1. Колико бродова треба да пристане да би се исплатио уложен новац?
2. Која је корист за друштво од тог „гламурозног“ пристана?
У Србији су постављени пристани у Кладову, Голупцу, Костолцу, Смедереву и Новом Саду. Они су плаћени око 400.000 евра. Питање је да ли су повратили уложени новац после пет година. Вероватно да нису, зато што су оперативни само пристани у Новом Саду и Голупцу, док остала три још нису у функцији.
Зашто држава улаже у пристане, а објашњава нам да морамо да продамо луке? Тако су продате Лука Београд, Лука Нови Сад, Лука Панчево, Лука Сремска Митровица, Лука Прахово, Лука Бачка Паланка, док су све луке у Смедереву такође приватне.
Следећа ствар, ти пристани могу да се направе много јефтиније. Неће изгледати тако гламурозно и бити најлепши у Европи али ће вршити своју функцију и доносити брзу зараду. Мишљења смо да држава треба да допусти приватницима да они праве пристане и да после наплаћују услугу пристајања бродова и све додатне услуге (снадбевање водом, одношење смећа, пражњење фекалних танкова, пражњење танкова рабљеног уља). По нама, Држава би требало да обезбедти техничку документацију за пристане (да би пристани били унифицирани) и слободна места за постављање понтона, а остало да препусти тржишту. Колико се власник потруди око квалитета услуге то ће му бити већа зарада и профит, или можда губитак. Иначе свуда у Западној Европи (земљама Шенгена) таква је пракса. Држава, преко полиције и капетанија, контролише техничку исправност и поштовање прописа. Бугарска и Румунија прате тренд земаља Шенгена. Једино Украјина, Хрватска и Србија имају „нека своја правила“. У Хрватској пристани нису приватни, али нису ни приближно фреквентни као пристани у Србији. У Украјину путнички брод уплови само „грешком“ зато што туристичке агенције немају времена за њихове процедуре и то је једини разлог зашто не пристају тамо.
Још једна ствар, у Београду постоји кеј на који бродови могу да пристају и ништа није потребно градити нити додатно улагати. О томе смо већ писали раније (Предлог решавања проблем привеза бродова у Београду). Ако би се коначно регулисао проблем који намеће гранична полиција, Савски кеј би са улагњем од 0 (нула) динара постао најпрактичније пристаниште за путничке бродове а град Београд би само наплаћивао услуге!
Читав проблем настаје зато што се инсистира да гранична полиција буде на пристану где бродови пристају. Питамо се ЗАШТО?
У Луци Београд постоји пристан где је гранична полиција и у Новом Саду постоји пристан граничне полиције. Интересантно је да у Новом Саду могу да се користе понтони где нема граничне полиције док у Београду то није случај. Питање је ЗАШТО?
Мишљења смо да бродови могу да одраде ревизију (граничну контролу) на понтону полиције, а да после тога могу да пристају где год желе. Мислимо да нико из полиције не би могао да побије ову тврдњу. Како страни држављани могу да уђу аутомобилом, аутобусом, камионом или авионом, прођу исту такву контролу и слободно се крећу кроз нашу државу? Ми не видимо ни једно ваљано објашњење зашто то не би важило и за стране бродове!
Позивамо надлежна министарства да се озбиљније позабаве предоченом проблематиком, на првом месту због јавног интереса, рационалне потрошње државнг новца и повећања профита са минималним улагањем у већ постојећу инфраструктутуру. Такође позивамо Министарство унутрашњих послова да се озбиљно позабави проблемом граничне контроле за речни саобраћај. Тренутни прописи су застарели и изазивају огромну материјалну штету бродарима и компанијама које се баве пловидбом а и самој Држави. Непотребно је подсећати да се Србија на рекама граничи са земљама Европске Уније, осим у Сави са Босном ,оносно Републиком Српском.
Управни одбор УПЛС
