Да ли је Србија дигла руке од безбедности пловидбе? Нови Сад као сидриште напуштених бродова и еколошких бомби

Удружење професионалних лађара Србије (УПЛС) овим путем износи обједињени приказ стварног стања безбедности пловидбе на реци Дунав и у каналу Дунав–Тиса–Дунав (ДТД), стања које је директна последица вишегодишњег игнорисања проблема, изостанка конкретног поступања и континуираног пребацивања надлежности између институција које су за ову област јасно и недвосмислено овлашћене законима Републике Србије.

УПЛС већ дуже од годину дана континуирано и документовано доставља пријаве, фотографије, прецизне локације, процене ризика и званична упозорења о озбиљним нарушавањима безбедности пловидбе. Уместо видљивих и мерљивих резултата на терену, надлежне институције у највећем броју случајева одговарају формалним, бирократским дописима без икаквог суштинског ефекта, док реално стање остаје непромењено.

Посебно указујемо на пријаву УПЛС од 21. августа 2025. године која се односила на више конкретних и јасно дефинисаних опасности на подручју Новог Сада. Дана 26. августа 2025. године достављен нам је одговор да су „инспекцијски наѕори започети пре наше пријаве“ и да ћемо о резултатима бити „благовремено обавештени“. До дана објављивања овог текста није достављен ниједан записник, ниједан извештај, нити је предузета иједна конкретна мера на било којој од пријављених локација.

У зони канала ДТД, у непосредној близини преводнице Нови Сад, и даље се налазе потискивач „Слога“ и истоварно постројење „Јегричка“. Оба објекта су без посаде, насукана на обалу и импровизовано везана, при чему се комплетно ослањају на једну танку сајлу. У записнику покрајинског инспектора од 09.09.2025. године изричито се наводи да се објекти ослањају на обалу и да представљају ризик у случају промене водостаја, али упркос овом налазу ниједна мера није предузета. Додатно, реч је о пловилу под заставом Републике Србије и у зони искључиве надлежности Покрајинске инспекције, што логично отвара питање зашто поступак није проширен и на Републичку инспекцију и зашто између ова два нивоа не постоји никаква координација. У истој зони налази се и танкер „Квинс“, напуштен, без посаде и без наѕора, привезан уз обалу. На око 400 метара од преводнице ради шљункара чији се талог и отпадне воде директно испуштају у канал, мењајући геометрију дна и реалну ширину пловног пута, иако УПЛС на тај проблем указује месецима без икакве реакције.

У зони Луке Нови Сад, у каналу ДТД, налази се и брод „Албатрос“. Иако је реч о пловилу у власништву привредног субјекта са континуираном делатношћу, брод нема посаду нити минимални број људи на броду. Лучка капетанија наводи да је од луке обавештена да „човек постоји на броду“, док обилазак терена и фотографије којима располаже УПЛС јасно показују да то није тачно. Оваква ситуација намеће једноставно и озбиљно питање да ли надлежни органи проверавају наводе субјеката које контролишу или их прихватају без икакве провере.

Albatros bez posade – Luka Novi Sad

На новосадском сидришту на Дунаву налази се више самоходних теретних бродова под страном заставом, међу којима су „Луца“, „Виол“ и „Паннониа“ под словачком заставом, као и „РБТ 2“ под холандском заставом. Сви наведени бродови су без посаде, без наѕора и на територији Републике Србије бораве месецима, а поједини и годинама. Иако формално нису у самом пловном путу, чињеница да су напуштени објекти усидрени без иједног члана посаде представља реалан безбедносни ризик, нарочито у случају наглих промена водостаја или јаких ветрова. Неколико десетина метара низводно налази се и преостала флота фирме „ДМП Тим“, укључујући моторне танкере „Мари“, „Брчко 1“ и „Инфинитум“, као и потиснице „Мари 1“, „Мари 2“ и „2354“, који су без минималног броја посаде, непрописно усидрени, непрописно обележени дању и ноћу и без истакнутих застава уписа и заставе Републике Србије, иако су на то обавезни након улазне ревизије. Све наведено УПЛС је документовао фотографијама.

Посебно забрињава чињеница да се код напуштених пловила под страном заставом отварају озбиљна питања рада и овлашћења Граничне полиције Републике Србије. Према важећим прописима и према сопственим тврдњама Граничне полиције из ранијих случајева, укључујући и случај напуштене украјинске посаде, пловни објекти под страном заставом не могу боравити на територији Републике Србије без наѕора, односно без минималног присуства посаде. Упркос томе, у зони новосадског сидришта налази се више бродова под страном заставом који су дуготрајно потпуно без посаде и без икакве реакције. Оваква пракса доводи у питање сврху постојања Граничне полиције у зонама пристаништа и сидришта, као и валидност законског решења по којем Гранична полиција у Србији има овлашћења да укрцава и искрцава чланове посаде на бродовима под страном заставом, што је практично јединствен случај у Европи и очигледно закон који у пракси не функционише. Ако такав систем не производи никакав ефекат у смислу контроле и безбедности, поставља се легитимно питање његове оправданости и потребе.

На десној обали Дунава налази се и напуштена тегљеница „11051“, насукана и опасно нагнута, на самој граници превртања. УПЛС већ годину дана упозорава да овај објекат представља озбиљну еколошку бомбу, јер се према поузданим сазнањима посада у њега одлажу остаци нафте, уља и оперативног отпада из више танкера. На палуби су јасно видљиви бурад, делови опреме и разни бродски и друмски отпаци, али ни у овом случају није предузета ниједна мера.

Додатни проблем представља потпуни хаос у подели надлежности, где Лучка капетанија Нови Сад упућује на инспекцију пловидбе, инспекција пловидбе упућује на друга одељења, покрајински инспектор наводи да нема ингеренцију ван канала ДТД, Републичка инспекција тврди да су наѕори „у току“ док се на терену ништа не мења, а Гранична полиција наводи да је вршила контроле без уочавања готово иједне од вишеструко документованих неправилности. Овакав ниво неусклађености и одсуства одговорности представља системски ризик по безбедност пловидбе у Републици Србији.

Удружење професионалних лађара Србије захтева хитну заједничку акцију републичке и покрајинске инспекције пловидбе у координацији са Лучком капетанијом и надлежном полицијом, достављање званичног писаног извештаја о свим предузетим мерама, регулацију сидришта и уклањање напуштених пловила, успостављање минималних стандарда обележавања и наѕора, као и јасно изјашњење надлежних због чега, након више од годину дана пријава, није предузета ниједна конкретна мера упркос ранијим наводима да су наѕори у току.

УПЛС ће о даљем поступању или непоступању надлежних органа обавештавати домаћу и међународну јавност и релевантне институције из области унутрашње пловидбе. Безбедност пловидбе не сме бити жртва административног хаоса и институционалног нерада.

Оставите одговор