FOTO: UPLS I 2021.
Odluke koje je donela Savska komisija, a vezana je za plovidbu rekom Savom, su sa stručne strane (navigacijske) veoma diskutabilne i krajnje štetne za Republiku Srbiju što se tiče transporta i razvoja privrede.
Odredbe o maksimalnoj veličini sastava Savska komisija je prepisala sa sliva reke Rajne sa kojim reka Sava nema nikakve sličnosti i veze ni po jednom osnovu.
Zašto mislimo da su odluke Savske komisije štetne za Republiku Srbiju?
Prvo: zato što su OBAVEZUJUĆE
Drugo: smanjenjem gabarita sastava koji mogu da plove rekom Savom se gubi na konkurentnosti cene prevoza, značajno se povećavaju troškovi transporta a vlasnici brodova se dovode pred svršen čin.
Po novom pravilniku od 0km-81km reka Sava se stavlja u kategoriju Va što znači da su dozvoljeni sastavi: dužine 95-110m i širine 11.4m sa maksimalnim gazom od 2.5-4.5m (vidi se u tabeli na kraju teksta). U praksi se ova odluka ne sprovodi zato što se ovo graniči sa *verovali ili ne*.
U knjizi „Rečna navigacija“ Slobodana Živanića izdanje Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva Beograd i Zavoda za izdavanje udžbenika Novi Sad iz 1988. godine, još uvek jedinoj relevantnoj knjizi za navigaciju u Republici Srbiji, na sektoru od 0km reke Save do 7km reke Save ograničenje uzvodnog potiskivanog sastava je 6 potiskivanih potisnica u 2 reda sa minimalnom brzinom od 6km/h ili prevedeno u metre 190m dužine i 33m širine. Od 7km reke Save dozvoljeni sastav je 9 potisnica u tri reda ili 275m dužine i 33m širine.
Naše pitanje je šta se to desilo sa rekom pa su se gabariti plovnog puta toliko smanjili? U svakoj normalnoj zemlji se planira povećanje gabarita plovila kroz praćenje novih tehnologija i razvoja tržišta, samo se kod nas događa suprotno! Pretpostavljamo da je državi lakše da se ne bavi uređenjem i razvojem postojeće infrastrukture, jedino je problem što smo mi sa ovom apsurdnom merom vratili naše brodarstvo i hidro transport čitav vek unazad. Postavlja se pitanje da li možda naši eksperti za problematiku plovidbe i nisu BAŠ neki eksperti?
Od 81km-176km reke Save ograničenje sastava je dužina 85m i širina 9,5m sa max gazom 2.80m.
To znači da su potiskivani sastavi od 81km reke Save zabranjeni, zato što objekti takvih dimenzija ne postoje. U Srbiji uopšte ima jako malo objekata tih dimenzija pa nije jasno da li je reka Sava, u trenutnim uslovima, uopšte plovna dalje od 81km.
Inače se na ovom sektoru, iz već navedene knjige „Rečna navigacija“, uči da je tu moguća plovidba sa 6 potiskivanih jedinica u dva reda ili gabarita 190m dužine i 33m širine, što se i dan dans radi u praksi.
Ovom odlukom Savska komisija je ustvari onemogućila izgradnju i razvoj Luke Šabac, zatvorila Luku Leget u Sremskoj Mitrovici i zaustavila kompletan ekonomski i turistički razvoj na čitavom slivu reke Save.
Dodatan apsurd je saznanje da se zemlje članice Rajnske komisije zalažu za povećanje plovidbenih sastava na Rajni (sa 6 na 9 objekata u donjem toku reke) a da se ujedno zalažu za smanjenje gabarita plovila na Dunavu i njegovim plovnim pritokama.
Postavlja se pitanje da li važeća Uredba o veličini sastava omogućava poslodavcima pribavljanje tj. plaćanje posebne dozvole za veće konvoje (u skadu sa tehničkim mogućnostima broda), kao u ostalim zemljama EU ili je to definitivno, kao što je napisano?
Sledeće pitanje, koje se postavlja kao veliki problem, je šta se dešava u slučaju havarija na plovnom putu, a plovila su van gabarita (kako ih svakodnevno srećemo na reci Savi). U tom slučaju osiguranje neće imati obavezu pokrvanja štete nastalu na objektima i u plovnom putu. To poslodavce i vlasnike brodova dovodi u veoma nezavidan položaj što se tiče određivanja cene transporta i dodatno utiče na povećanje cena svih ostalih usluga, a u slučaju plovidbenih nezgoda sva odgovornost će biti prebačena na zapovednika.
Slažemo se da je praćenje industrijski razvijenih zemalja uredu i da treba preuzimati dobre primere iz prakse, ali prihvatati nekritički baš sve što nam se plasira kao dobro je ravno ekonomskom i političkom samoubistvu.
Predložili bi članovima Savske komisije da odu u obilazak Nemačkog dela Dunava, koji je po svim navigacijskim merilima teži i zahtevniji za plovidbu od reke Save, gde je dozvoljena plovidba sastava dužine 190m i širine 12m (za nizvodne 110m dužine i 24 m širine), pa da posle toga malo razmisle kakve odluke donose i kome rade u prilog.
Mislimo da bi Republika Srbija trebalo da preispita izbor svojih članova u tako važnom međudržavnom telu i da više uključi stručnu javnost i domaće brodarske firme u donošenje ovako važnih odluka od nacionalnog značaja.
Upravni odbor UPLS
