ФОТО: УПЛС И 2021.
Одлуке које је донела Савска комисија, а везана је за пловидбу реком Савом, су са стручне стране (навигацијске) веома дискутабилне и крајње штетне за Републику Србију што се тиче транспорта и развоја привреде.
Одредбе о максималној величини састава Савска комисија је преписала са слива реке Рајне са којим река Сава нема никакве сличности и везе ни по једном основу.
Зашто мислимо да су одлуке Савске комисије штетне за Републику Србију?
Прво: зато што су ОБАВЕЗУЈУЋЕ
Друго: смањењем габарита састава који могу да плове реком Савом се губи на конкурентности цене превоза, значајно се повећавају трошкови транспорта а власници бродова се доводе пред свршен чин.
По новом правилнику од 0км-81км река Сава се ставља у категорију Ва што значи да су дозвољени састави: дужине 95-110м и ширине 11.4м са максималним газом од 2.5-4.5м (види се у табели на крају текста). У пракси се ова одлука не спроводи зато што се ово граничи са *веровали или не*.
У књизи „Речна навигација“ Слободана Живанића издање Завода за уџбенике и наставна средства Београд и Завода за издавање уџбеника Нови Сад из 1988. године, још увек јединој релевантној књизи за навигацију у Републици Србији, на сектору од 0км реке Саве до 7км реке Саве ограничење узводног потискиваног састава је 6 потискиваних потисница у 2 реда са минималном брзином од 6км/х или преведено у метре 190м дужине и 33м ширине. Од 7км реке Саве дозвољени састав је 9 потисница у три реда или 275м дужине и 33м ширине.
Наше питање је шта се то десило са реком па су се габарити пловног пута толико смањили? У свакој нормалној земљи се планира повећање габарита пловила кроз праћење нових технологија и развоја тржишта, само се код нас догађа супротно! Претпостављамо да је држави лакше да се не бави уређењем и развојем постојеће инфраструктуре, једино је проблем што смо ми са овом апсурдном мером вратили наше бродарство и хидро транспорт читав век уназад. Поставља се питање да ли можда наши експерти за проблематику пловидбе и нису БАШ неки експерти?
Од 81км-176км реке Саве ограничење састава је дужина 85м и ширина 9,5м са маx газом 2.80м.
То значи да су потискивани састави од 81км реке Саве забрањени, зато што објекти таквих димензија не постоје. У Србији уопште има јако мало објеката тих димензија па није јасно да ли је река Сава, у тренутним условима, уопште пловна даље од 81км.
Иначе се на овом сектору, из већ наведене књиге „Речна навигација“, учи да је ту могућа пловидба са 6 потискиваних јединица у два реда или габарита 190м дужине и 33м ширине, што се и дан данс ради у пракси.
Овом одлуком Савска комисија је уствари онемогућила изградњу и развој Луке Шабац, затворила Луку Легет у Сремској Митровици и зауставила комплетан економски и туристички развој на читавом сливу реке Саве.
Додатан апсурд је сазнање да се земље чланице Рајнске комисије залажу за повећање пловидбених састава на Рајни (са 6 на 9 објеката у доњем току реке) а да се уједно залажу за смањење габарита пловила на Дунаву и његовим пловним притокама.
Поставља се питање да ли важећа Уредба о величини састава омогућава послодавцима прибављање тј. плаћање посебне дозволе за веће конвоје (у скаду са техничким могућностима брода), као у осталим земљама ЕУ или је то дефинитивно, као што је написано?
Следеће питање, које се поставља као велики проблем, је шта се дешава у случају хаварија на пловном путу, а пловила су ван габарита (како их свакодневно срећемо на реци Сави). У том случају осигурање неће имати обавезу покрвања штете насталу на објектима и у пловном путу. То послодавце и власнике бродова доводи у веома незавидан положај што се тиче одређивања цене транспорта и додатно утиче на повећање цена свих осталих услуга, а у случају пловидбених незгода сва одговорност ће бити пребачена на заповедника.
Слажемо се да је праћење индустријски развијених земаља уреду и да треба преузимати добре примере из праксе, али прихватати некритички баш све што нам се пласира као добро је равно економском и политичком самоубиству.
Предложили би члановима Савске комисије да оду у обилазак Немачког дела Дунава, који је по свим навигацијским мерилима тежи и захтевнији за пловидбу од реке Саве, где је дозвољена пловидба састава дужине 190м и ширине 12м (за низводне 110м дужине и 24 м ширине), па да после тога мало размисле какве одлуке доносе и коме раде у прилог.
Мислимо да би Република Србија требало да преиспита избор својих чланова у тако важном међудржавном телу и да више укључи стручну јавност и домаће бродарске фирме у доношење овако важних одлука од националног значаја.
Управни одбор УПЛС