U Republici Srbiji na rekama, u lukama i na pretovarnim mestima godišnje se utovari na desetine miliona tona robe.
Da bi se ta roba utovarila na brod, potisnicu ili šlep, objekat se mora pripremiti za utovar. To znači da utovarni prostor samog objekta za utovar neke robe mora biti čist i suv. Tu dolazimo do jednog ozbiljnog problema vezanog za ekologiju i očuvanje životne sredine. Sam objekat nakon prevoza neke robe mora biti očišćen ili opran da bi utovario sledeću vrstu robe. Kao što se zna, prevoze se razne vrste tereta u rasutom stanju a koje, ako dospeju u vodu, su veoma štetne po životni okolinu i zdravlje ljudi jer sadrže materije koje su izuzetno opasne. Navešću neke : nitrati-izuzetno opasni po zdravlje ljudi, pogotovu dece a ima ih u veštačkim djubrivima, teški metali kojih ima u koksu i petrol koksu kso i u piritnoj izgoretini. Tereti koji sadrže u sebi štetne materije a najčešće se prevoze brodovima su: veštačko đubrivo, ugalj, petrol koks, koks, piritna izgoretina, fosfat i drugo.
Nakon izvršenog prevoza navedenih vrsta robe, objekat mora biti očišćen i opran da bi bio uslovan za utovar neke druge robe. Na stotine i stotine objekata godišnje se očisti i opere na rekama na takav način da sav ostatak od te robe završi u rekama. To je praksa koja se primenjuje odvajkada u našoj zemlji i ta oblast ne znam da li je ikad i bila spomenuta a kamoli regulisana. Osoblje koje radi na teretnim brodovima sa nelagodom obavlja taj posao na način na koji ga obavlja jer oblast nije regulisana i ne postoje mehanizmi odnosno načini da se to drugačije odradi.
Moramo da napomenemo da je Zakonom o zaštiti životne sredine i Zakonom o plovidbi, zabranjeno ispuštanje u vodenu sredinu materija koje svojom sastavom mogu da ostave posledice po zivotnu sredinu. Sve nabrojane vrste tereta itekako ostavljaju dalekosežne posledice.
Paradoksalno, sa druge strane, ti tereti se ne tretiraju kao opasni tereti iako sadrže materije koje su i u malim koncentracijama izuzetno štetne po oklinu i zdravlje ljudi.
Udisanje fine prašine koja nastaje tokom čiščenja objekata a koju udiše osoba angažovana na tim poslovima, na duži vremenski period ostavlja ozbiljne posledice po zdravlje. Kao primer navešću iskustvo jednog našeg kolege kojem su na sistematskom pregledu, u analizi krvi našli enormno povećanu koncentraciju pesticida.
Molimo stručnu javnost, Udruženje i nadležno ministarstvo da otvore ovu temu i da nađu rešenje koje bi donelo boljitak u ovoj, za sada prilično neregulisanoj oblasti, koja je sastavni deo života i rada ljudi na brodovima.
Moram reći za kraj da bi bilo žalosno da i ovo ostane samo mrtvo slovo na papiru. Jednu planetu Zemlju imamo i ako ne povedemo računa o ovome već sada, zapitajmo se da li zbog profita i nemara treba da trujemo našu decu i kakav im to Dunav i zemlju sutra ostavljamo.
Zapovednik vrste „A“
Miodrag Pančić
