У прилог 1. мају желимо да објавимо нелогичности у закону код нас. Приказачемо Вам како се један закон противи другоме и у потпуности га оспорава. Ово је настало услед жеље да се на брзину донесе закон и испуне неке обавезе које је држава преузела на себе и све то на штету лађара и бродара. Закон о раду Републике Србије системски закон и тако супериоран над Законом о пловидби и лукама на унутрашњим водама покушава се заобићи уместо ускладити са потребама модерног транспорта.И тако држава сама себе дискредитује. Исто тако члан 130а. се тумачи како коме одговара и спроводи по потреби.

Радно време чланова посаде^*

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 130а^*

Редовно радно време члана посаде траје осам часова по радном дану.^*

Максимално радно време члана посаде не може да траје дуже од:^*

1) 14 сати у било ком периоду од 24 сата;^*

2) 84 сата у било ком периоду од седам дана.^*

Ако је распоредом рада предвиђено више радних дана него дана одмора, у оквиру периода од четири месеца не може да се прекорачи просечно недељно радно време од 72 сата.^*

Радно време у складу са ст. 1–3. овог члана може да се продужи ако у оквиру 12 месеци (у даљем тексту: референтни период) није прекорачен просек од 48 сати недељно.^*

Најдуже радно време у референтном периоду је 2.304 сата, при чему је основа за обрачун 52 недеље умањено за најмање четири недеље одсуства помножено са 48 сати.^*

Одобрени периоди плаћеног годишњег одмора, као и периоди боловања, приликом обрачунавања просека се не узимају у обзир или су неутрална.^*

Право на време одмора које произлази из званичних празника додатно се умањују.^*

За радне односе краће од референтног периода, приликом обрачунавања најдужег радног времена полази се од обрачунавања према времену проведеном на раду (про-рата-темпорис).^*

*Службени гласник РС, број 41/2018

Радни дани и дани одмора^*

*Службени гласник РС, број 41/2018

Члан 130б^*

Члан посаде може да ради најдуже 31 узастопни дан.^*

Ако је распоредом рада предвиђено више радних дана него дана одмора, најмањи број узастопних дана одмора непосредно после узастопно одрађених радних дана, одређује се на следећи начин:^*

1) од једног до десет узастопних радних дана: по 0,2 дана одмора за сваки узастопни радни дан;^*

2) од 11 до 20 узастопних радних дана: по 0,3 дана одмора за сваки узастопни радни дан;^*

3) од 21 до 31 узастопни радни дан: по 0,4 дана одмора за сваки узастопни радни дан.^*

Сразмерни дани одмора додају се у обрачуну из става 2. овог члана, најмањем броју узастопних дана одмора и одобравају се само као цели дани.^*

Ако је распоредом рада предвиђено највише једнак број радних дана у односу на дане одмора, онда је заповедник дужан да непосредно после одрађених узастопних радних дана члану посаде одобри једнак број узастопних дана одмора.^*

Од броја узастопних дана одмора који треба одобрити, може да се одступи под условом да:^*

1) није премашен највећи број од 31 узастопног радног дана;^*

2) да се у складу са ставом 2. тач. 1)–3) овог члана, најмањи број узастопних дана одмора одобри непосредно после одрађених узастопних радних дана;^*

3) да се изједначи продужени или замењени период радних дана у оквиру референтног периода.^*

*Службени гласник РС, број 41/2018

По овоме закону јасно је написано да нико не сме да буде укрцан дуже од 31 дан узастопно.Многи ће имати противљење по овоме ставу али тако пише у закону. Тај део закона нико не контролише и не спроводи.

Максималан број радних сати износи 2304 сата годишње што износи нешто мање од 8 месеци док капетаније одбијају да овере више од 180 дана укрцања.

На основу члана 131. став2. Закона о пловидби и лукама на унутрашњим

водама („Службени гласник РС”, бр. 73/10, 121/12 и 18/15),Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре доноси ПРАВИЛНИК о

најмањем броју чланова посаде за безбедну пловидбу које морају имати бродови и друга пловила трговачке морнарице

„Службени гласник РС“, бр. 28 од 20. марта2015, 99 од2. децембра2015, 3 од18. Јануара 2017.

Начини функционисања пловидбе

Члан 7.

Начини функционисања пловидбе

(у даљем тексту: модели пловидбе) су:

1) А1 –дневна пловидба у трајању до највише14 сати;

2) А2 –пловидба у трајању до највише 18 сати;

3) Б–стална пловидба у трајању од 24 сата.

Модели пловидбе из става 1. Овог члана односе се на временски период од 24 сата.

Дневна пловидба(А1) продужава се највише до 16 сати и то не више од једном недељно, уколико на броду постоји исправан типски тахограф и уколико најмањи број чланова посаде укључује најмање једног члана посаде са овлашћењем о оспособљености за заповедника одговарајуће врсте и једног крмара.

Брод који плови у моделу пловидбе А1 прекида пловидбу на осам сати непрекидно, а у моделу пловидбе А2 на шест сати непрекидно у било које доба дана, ако на броду постоји исправан типски тахограф.

Брод који плови у моделу пловидбе А1 и који нема исправан типски тахограф, прекида пловидбу непрекидно између 22,00 и 6,00 часова,

А у моделу А2 непрекидно између 23,00 и 5,00 часова.

Значи по закону сме највише 14 часова рада а по правилнику 16 часова рада. То се дешава када преписујете правила.

Закон о раду Републике Србије

2. Пуно и непуно радно време

*Службени гласник РС, број 75/2014

Члан 51.

Пуно радно време износи 40 часова недељно, ако овим законом није друкчије одређено.

Општим актом може да се утврди да пуно радно време буде краће од 40 часова недељно, али не краће од 36 часова недељно.

Запослени из става 2. овог члана остварује сва права из радног односа као да ради са пуним радним временом.

Непуно радно време, у смислу овог закона, јесте радно време краће од пуног радног времена.

*Службени гласник РС, број 75/2014

4. Прековремени рад

Члан 53.

На захтев послодавца, запослени је дужан да ради дуже од пуног радног времена у случају више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран (у даљем тексту: прековремени рад).

Прековремени рад не може да траје дуже од осам часова недељно.

Запослени не може да ради дуже од 12 часова дневно укључујући и прековремени рад.

Запосленом који ради на пословима на којима је уведено скраћено радно време у складу са чланом 52. овог закона не може да се одреди прековремени рад на тим пословима, ако законом није друкчије одређено.

*Службени гласник РС, број 75/2014

6. Прерасподела радног времена

Члан 57.

Послодавац може да изврши прерасподелу радног времена када то захтева природа делатности, организација рада, боље коришћење средстава рада, рационалније коришћење радног времена и извршење одређеног посла у утврђеним роковима.

Прерасподела радног времена запосленог врши се тако да укупно радно време запосленог у периоду од шест месеци у току календарске године у просеку не буде дуже од уговореног радног времена запосленог.

Колективним уговором може да се утврди да се прерасподела радног времена не везује за календарску годину, односно да може трајати и дуже од шест месеци, а најдуже девет месеци.

Запосленом који се сагласио да у прерасподели радног времена ради у просеку дуже од времена утврђеног у ст. 2. и 3. овог члана часови рада дужи од просечног радног времена обрачунавају се и исплаћују као прековремени рад.

У случају прерасподеле радног времена, радно време не може да траје дуже од 60 часова недељно.

*Службени гласник РС, број 75/2014

И тако у закону о раду стоји да не можемо да радимо 84 часа недељно али се у министарству саобраћаја не слажу са тиме.

Исто тако стоји да можемо бити укрцани 8 месеци док по закону о раду то није случај.

Ми се слажемо са моделима пловидбе сем у делу где је дозвољено једном недељно да се у моделу пловидбе А1 плови 16 часова.Када су преписивали тај закон у Рајнским прописима стоји да је то искључиво за мале породичне бродове да због 2 часа недељно не би морали да унајмљују још једног запосленог. Исто тако треба и да контролишемо радно време и да утовари и истовари спадају у радно време јер се тада исто врши рад.Ми морамо законе пловидбе да прилагодимо нашој привреди и да у Дунавској комисији првенствено штитимо интересе наших бродара и лађара. Пре свега тога морамо да ускладимо наше законе.

Док будемо само преписивали законе а да то све не спроводимо и не усклађујемо са другим важећим законима нећемо моћи да напредујемо.

Управни одбор УПЛС
Управни одбор ГСЛПС