Stručnoj javnosti, inspekcijskom nadzoru, lučkim kapetanijama i MGSI. Hteli bi da skrenemo pažnju na jednu zanemarenu a veoma bitnu činjenicu, a to je prekomerno eksploatisanje radne snage angažovane na radu prilikom utovara/istovara kao i pripreme samih objekata za utovar.

Moje kolege sa teretnih brodova jako dobro znaju o čemu je reč. Nema lađara koji nije došao u situaciju da su mu članovi posade i on sam u stanju teškog premora,  koji je posledica neregulisanog radnog vremena posada brodova prilikom utovara/istovara i priprema objekata za utovar.

Kao što je poznato, mi imamo regulisano radno vreme tokom plovidbe shodno broju članova posade (a i tu imamo koliziju radnog vremena propisanog Zakonom o plovidbi i Zakonom o radu u modelu A1, ali to je druga tema).

Međutim, dolaskom broda na istovar/utovar nailazimo na problem organizovanja smena i radnog vremena članova posade jer ta oblast je navodno regulisana Zakonom o radu.

Zakon je izričit po ovom pitanju, 40 časova nedeljno, maksimalno 48 časova a najviše 12 časova u toku dana sa prekovremenim satima.

Da ne ulazimo u problematiku da skoro NIJEDAN poslodavac odnosno brodar ne plaća prekovremene sate, što se lako može utvrditi uvidom u platne liste (ako ih poslodavac uopšte i daje).

Nismo započeli ovu temu zbog neplaćenih prekovremenih sati, već zbog činjenice da se članovi posade često nalaze u stanju teške premorenosti. Poslovi koji se obavljaju na palubi vrše se tokom čitave godine, u svim vremenskim uslovima, na otvorenom. Dovođenje članova posade u stanje premora pri navedenim uslovima je izuzetno opasno po život pojedinca. Kao moguće posledice navešćemo samo neke koje su se dešavale u prošlosti. padovi u vodu, pad u tovarni prostor, saplitanja i padovi na palubi i udarci u glavu kao i prelomi kostiju.

Navešćemo najprostiji primer kako u praksi dolazi do navedenog problema.

Brod stiže u luku, potiskivani sastav šest teretnih potisnica, čeka ga istovar. Ako luka ne radi u tri smene, brodar urgira da se radi u luci u tri smene. Na brodu imamo 6 ili 7 članova posade. Organizovati rad u tri smene na tom brodu nije moguće. Laik i ko nije u materiji reći će da je moguće prostom matematikom, po dva člana posade u smeni i to je to. Ljudi koji poznaju materiju i sami lađari znaju da je to samo teorija i da je u praksi to neizvodljivo. Zbog čega? Zato što manipulacija objektima gotovo UVEK zahteva angažovanje minimum 3 člana posade. Zašto? Zato što su sama pretovarna mesta takva da manipulacija objektima na njima zahteva veći broj ljudi a i potisnice i šlepovi sa kojima se vrši prevoz su u takvom stanju da zahtevaju angažovanje večeg broja lica prilikom manipulacije na pretovarnim mestima.

Da ne spomenemo da se često u praksi dešava da posada brodova odrađuje više radnji istovremeno (istovar i priprema objekta za utovar, istovar i utovar istovremeno ili čak sve tri radnje zajedno).

U takvim okolnostima se dešava da pojedini članovi posade a nekad i čitava posada radi i 24h neprekidno.

Zašto ljudi rade i pristaju da rade tako? Zbog toga što Zakonom o plovidbi nije regulisan i ovaj, vrlo važan segment rada na brodovima, već se oslanja na Zakon o radu. Zbog toga često dolazi do tumačenja zakona na pogrešan način, da ne kažemo zanemarivanja zakona od strane poslodavaca odnosno brodara, koji se zarad profita i obrta kapitala često nehumano odnose prema zaposlenima na brodovima.

Molimo stručnu javnost, Inspekciju rada i inspekciju plovidbe, Udruženje,  kao i nadležno ministarstvo da se obrati pažnja na ovaj problem koji je na žalost sastavni deo rada i života zaposlenih na teretnim brodovima.

Zapovednik Vrste „A“

Miodrag Pančić