[цаптион ид=“аттацхмент_1865″ алигн=“алигнцентер“ wидтх=“640″] ФОТО: Томислав Петровић[/caption]

У Републици Србији на рекама, у лукама и на претоварним местима годишње се утовари на десетине милиона тона робе.

Да би се та роба утоварила на брод, потисницу или шлеп, објекат се мора припремити за утовар. То значи да утоварни простор самог објекта за утовар неке робе мора бити чист и сув. Ту долазимо до једног озбиљног проблема везаног за екологију и очување животне средине. Сам објекат након превоза неке робе мора бити очишћен или опран да би утоварио следећу врсту робе. Као што се зна, превозе се разне врсте терета у расутом стању а које, ако доспеју у воду, су веома штетне по животни околину и здравље људи јер садрже материје које су изузетно опасне. Навешћу неке : нитрати-изузетно опасни по здравље људи, поготову деце а има их у вештачким дјубривима, тешки метали којих има у коксу и петрол коксу ксо и у пиритној изгоретини. Терети који садрже у себи штетне материје а најчешће се превозе бродовима су: вештачко ђубриво, угаљ, петрол кокс, кокс, пиритна изгоретина, фосфат и друго.

Након извршеног превоза наведених врста робе, објекат мора бити очишћен и опран да би био услован за утовар неке друге робе. На стотине и стотине објеката годишње се очисти и опере на рекама на такав начин да сав остатак од те робе заврши у рекама. То је пракса која се примењује одвајкада у нашој земљи и та област не знам да ли је икад и била споменута а камоли регулисана. Особље које ради на теретним бродовима са нелагодом обавља тај посао на начин на који га обавља јер област није регулисана и не постоје механизми односно начини да се то другачије одради.

Морамо да напоменемо да је Законом о заштити животне средине и Законом о пловидби, забрањено испуштање у водену средину материја које својом саставом могу да оставе последице по зивотну средину. Све набројане врсте терета итекако остављају далекосежне последице.

Парадоксално, са друге стране, ти терети се не третирају као опасни терети иако садрже материје које су и у малим концентрацијама изузетно штетне по оклину и здравље људи.

Удисање фине прашине која настаје током чишчења објеката а коју удише особа ангажована на тим пословима, на дужи временски период оставља озбиљне последице по здравље. Као пример навешћу искуство једног нашег колеге којем су на систематском прегледу, у анализи крви нашли енормно повећану концентрацију пестицида.

Молимо стручну јавност, Удружење и надлежно министарство да отворе ову тему и да нађу решење које би донело бољитак у овој, за сада прилично нерегулисаној области, која је саставни део живота и рада људи на бродовима.

Морам рећи за крај да би било жалосно да и ово остане само мртво слово на папиру. Једну планету Земљу имамо и ако не поведемо рачуна о овоме већ сада, запитајмо се да ли због профита и немара треба да трујемо нашу децу и какав им то Дунав и земљу сутра остављамо.

Заповедник врсте „А“
Миодраг Панчић