Уведеним променама у опорезивању и са актуелним проблемом и кризом узроковану епидемијом ЦОВИД 19 смо се суочили током 2020. а ескалирало је побуном фриленсера због најаве ретроактивног опорезивања у последњих 5 година.
Лађари и поморци Србије чине, или боље речено чинили су, већину индивидуалних девизних примања из иностранства.
У бившој држави је то било јасно порески дефинисано. Распадом заједнице Србије и Црне Горе долази до покушаја унапређења опорезивања, али једино шта је до сад учињено је увођење опште забуне и индивидуалног тумачења веома нејасно написаног закона.
Због бројних нејасноћа у систему опорезивања, као и проблему нелогичности где један пропис или одредба потире други, обратили смо се надлежном Министарству финансија са дописом и молбом за јасним дефинисањем статуса пореских обвезника људи запослених на бродовима у међународној пловидби.
Приликом првог обраћања, електронсикм путем, добили смо одговор у року од 24х да је неопходно да уплатимо таксу од 13100 динара како би нам одговорили на питање од општег тј. јавног значаја.
Поступили смо по упутству, уплатили таксу, послали званичан упит редовном поштом (као што нам је посебно наглашено) а одговор ни након два пуна месеца нисмо добили.
Последњи пут када смо послали упит по овом питању речено нам је да је „предмет у процесу“.
Објављујемо наш допис са дефинисаним питањима Министарству финансија која су, на жалост, још увек без икаквог одговора.
Допис је послат 01.05.2021. званичним путем а пре тога, неколико месеци раније електронским путем.
Молба за дефинисање пореског статуса помораца Србије и домаћих радника на страним бродовима
Обраћамо Вам се поводом нејасног статуса помораца и запослених на бродовима под страном заставом, са молбом за разрешење и дифинисање неколико питања која су од општег значаја, а које смо ми као Удружење лађара и Синдикат лађара и помораца Србије добили на упит од редовних чланова и од међународне организације ИТФ као највећег и најстаријег синдиката транспортних радника на свету.
Питање и притужбе помораца су углавном на нејсно дефинисан порески статус.
Појединци се третирају као слободни радници тачније као фриленсери иако се пословни ангажмани, пребивалиште и примања у великој мери разликују.
Појашњење проблема:
У нашој земљи је ово релативно нов проблем који је настао распадом заједнице Србије и Црне Горе и који од тада није јасно дефинисан.
Поморци и поједини радници на речним бродовима, проводе преко 183 дана ван Србије, у зависности од компаније и државе припадности пловила плаћају осигурање и доприносе барем у периоду укрцања.
Неке компаније тј. агенције ангажују раднике сезонски, са бруто платом и уговорном клаузулом за пријаву пореза у земљи пребивалишта.
Проблем настаје при доласку у Србију, тачније по пријему личног дохотка у Србији.
Упућени смо у обавезу појединца да поднесе сам пореску пријаву али у пракси је то често веома тешко и сведено је на самостално тумачење пореског инспектора.
Полазећи од принципа да непознавање прописа не ослобађа одговорности, постављамо вам следећа питања. Ваши одговори на њих, требају јасно и недвосмисено да дефинишу наше обавезе и одговорности.
Питања:
1. Да ли се држављанин Р. Србије радно ангажован на пловном објекту у власништву стране компаније регистроване у иностранству, а који проведе више од 183 дана годишње у обављању делатности ван територије Р. Србије, сматра резидентом Р.Србије?
2. Уколико се држављанин из питања број 1. сматра резидентом које су његове обавезе?
3. Држављани Р. Србије ангажовани код страног послодавца мање од 183 дана и који се сматра резидентом и пореским обавезником, које су његове обавезе и која је тачна процедура?
4. Код држављана Р. Србије из питања бр. 3. приликом примене споразума о двоструком опорезивању са другом државом, другом државом се сматра држава у којој послодавац има регистровану делатност или држава у којој је пловило регистровано? Често је случај да је компанија регистрована у једној држави, а пловило на коме се ради у другој.
Највећи проблем који се намеће је разлика између помораца (и људи запослених на бродовима), од осталих „слободњака“ који живе и своје пословање обављају у Србији.
Предлог закона који је Влада усвојила везано за репрограм дуга за физичка лица која су била у обавези да се самоопорезују а за последњих 5 година је да сва физичка лица од 2016-2021 сада за тај период добијају месечни неопорезиви део од 32.000 динара, отпис камате на дуг и 43% неопорезивог дела. Значи дуг ће се плаћати на износе веће од 670.000 динара годишње, отписују се све камате, од тог износа се скида 43% и онда се на преостали део плаћа 55% за порез и ПИО и здравствено.
У овом предлогу су обухваћена СВА физичка лица која су остваривала приходе од рада, а била су у обавези да се самоопорезују и евентуално би могло да обухвати део особља запослених на бродовима који послове обављају сезонски, али за већину помораца ово и даље није најбоље решење.
Не предузимањем адекватних корака и не увођењем праксе опорезивања по истим јасним мерилима за све поморце, тачније свим запосленим на страним бродовима, долазимо у опасност од напуштања земље великог броја радних и вредних људи и пребацивања њихових примања у земље окружења.
Као пример добре праксе опорезивања помораца, која функционише одлично већ читаву деценију, издвајамо пример републике Хрватске.
Претпостављамо да у Србији има преко 20.000 помораца који су због ЦОВИД 19 кризе доведени у изузетно незгодну ситуацију, који су остали без посла и без пуно наде за промену статуса у наредном периоду. Наметање нереалних захтева за исплату пореза у периоду од 5 година уназад на основу бруто примања је у овој ситуацији прилично тешко оствариво.
Позивамо Вас да одржимо заједнички састанак по овом питању уколико не разумете наш проблем или сматрате наша питања и сугестије нејасним.
Уколико сте заинтересовани доставићемо вам Хрватску пореску брошуру „Аргонаут“ у којој су детаљно описани проблеми и решења које над поморцима обавља Р. Хрватска.
У Новом Саду 01.05.2021.
Управни одбор Удружење лађара Србије
Управни одбор гранског синдиката
лађара и помораца Србије
Прилог:
Уверење о уплаћеној републичкој такси у износу од 13.100,00 динара.
____
У међувремену примили смо бројне поруке наших чланова и пратилаца са додатним уоченим неправилностима.
Један прилично озбиљан пропуст је уочен у потписаном споразуму о двојном опорезивању са Швајцарском конфедерацијом где се текст на Српском језику разликује у односу на потписани документ на Немачком и Француском језику.
Тако да у споразуму:
УГОВОР ИЗМЕЂУ САВЕТА МИНИСТАРА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ И ШВАЈЦАРСКОГ САВЕЗНОГ ВЕЋА О ИЗБЕГАВАЊУ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА У ОДНОСУ НА ПОРЕЗЕ НА ДОХОДАК И НА ИМОВИНУ
у одељку 8, српске верзије налазимо:
Међународни саобраћај 1. Добит од обављања међународног саобраћаја поморским бродом, ваздухопловом или друмским возилом опорезује се само у држави уговорници у којој се налази седиште стварне управе предузећа. 2. Ако се седиште стварне управе предузећа које се бави поморским саобраћајем налази на поморском броду, сматра се да се налази у држави уговорници у којој се налази матична лука поморског брода или, ако нема матичне луке, у држави уговорници чији је резидент корисник поморског брода. 3. Одредбе става 1. овог члана примењују се и на добит од учешћа у пулу, заједничком пословању или међународној пословној агенцији.
А у верзији на Немачком (која је валидна) налазимо мало другачији текст:
Арт. 8 Интернатионалер Веркехр
1. Геwинне аус дем Бетриеб вон Сцхиффен, Луфт- одер Страссенфахрзеуген им интернатионален Веркехр кöннен нур ин дем Вертрагсстаат бестеуерт wерден, ин дем сицх дер Орт дер татсäцхлицхен Гесцхäфтслеитунг дес Унтернехменс бефиндет.
2. Бефиндет сицх дер Орт дер татсäцхлицхен Гесцхäфтслеитунг еинес Унтернехменс дер Сцхифффахрт4 ан Борд еинес Сцхиффес, со гилт ер алс ин дем Вертрагсстаат гелеген, ин дем дер Хеиматхафен дес Сцхиффес лиегт, одер, wенн кеин Хеиматхафен ворханден ист, ин дем Вертрагсстаат, ин дем дие Персон ансäссиг ист, дие дас Сцхифф бетреибт.
3. Абсатз 1 гилт ауцх фüр Геwинне аус дер Бетеилигунг ан еинем Поол, еинер Бетриебсгемеинсцхафт одер еинер интернатионален Бетриебсстелле.
Као и на Енглеском, иста верзија текста:
Артицле 8
ИНТЕРНАТИОНАЛ ТРАФФИЦ
1. Профитс фром тхе оператион оф схипс, аирцрафт ор роад вехицлес ин интернатионал траффиц схалл бе таxабле онлy ин тхе Цонтрацтинг
Стате ин wхицх тхе плаце оф еффецтиве манагемент оф тхе ентерприсе ис ситуатед.
2. Иф тхе плаце оф еффецтиве манагемент оф а схиппинг ентерприсе ис абоард а схип, тхен ит схалл бе деемед то бе ситуатед ин тхе Цонтрацтинг Стате ин wхицх тхе хоме харбоур оф тхе схип ис ситуатед, ор, иф тхере ис но суцх хоме харбоур, ин тхе Цонтрацтинг Стате оф wхицх тхе оператор оф тхе схип ис а ресидент.
3. Тхе провисионс оф параграпх 1 схалл алсо апплy то профитс фром тхе партиципатион ин а поол, а јоинт бусинесс ор ан интернатионал оператинг агенцy.
Остаје нејасно како је у српском језику „брод у међународом саобраћају“ постао „поморски брод“. Брод у међународном саобраћају је сваки брод који плови изван граница државе припадности и то нису само морски бродови. Већина речних бродова може и обавља и поморску пловидбу тј. плови у приобалним морским деловима те оваква дефиниција нашег преводиоца нема никаквог смисла. Превод је очигледно погрешан и нема никакве везе са „духом језика“, поготово што је на четири светска језика значење текста исто, само је у српском другачије.
Надамо се да ће Министарство финансија сагледати проблеме са којима се суочавамо и да ће одговорити на наша прилично једноставна питања, не доводећи нас пред свршен чин, као фриленсере прошле године.
Управни одбор УПЛС
Управни одбор ГСЛПС
