Последњих година се много говори о очувању природне средине. Овде ћемо навести неке примере како се тренутно опходимо према природи, првенствено према нашим рекама, Дунаву и Сави и даћемо нека могућа решења како би могли да унапредимо наш однос према загађењу и очувању природе.

1. Смеће;

Тренутно стање у Републици Србији је овакво:

не постоје контејнери за одлагање смећа у лукама, преводницама и пристаништима!

Иако је тај процес отпочео са пројектом НЕВАДА у којем учествује и Република Србија ништа се није променило од тада. Тренутно је одлагање смећа могуће једино ентузијазмом лађара који имају вољу да очувају природу. Мени једино позната места за одлагање смећа су: Пристаниште за путничке бродове у Београду, Пристаниште у Новом Саду и бродоремонт ЈРБ-а у Панчеву. Пристаниште у Београду је у могућности да прими око 16м₃ смећа, у Новом Саду око 16м₃ и ремонт ЈРБ-а око 16м₃.
Узмимо за пример пристаниште У Београду где дневно некада стане и 10 бродова, а просечно се избацује око 6м₃ смећа по броду што доводи до 60м₃ потребних капацитета за пријем смећа. У Београду постоји могућност и одлагања стакла, док је у Бродоремонту Панчево могуће одложити стакло, папир, акумулаторе и рабљено уље. Значи једино место у Србији где је могуће одложити сав отпад је у власништву ЈРБ-а и оно то чини само за своје бродове.

Питање је шта се догађа са отпадом са свих осталих бродова који саобраћају кроз територијалне воде Србије?

Примери:

Мађарска: У сваком пристаништу је могуће извршити одлагање смећа које организује агент.

Аустрија: У сваком пристаништу постоје контејнери. Имате две опције одложити не разврстано смеће и ту је цена око 8 еура по м₃ смећа или одвојити смеће, папир, метал и пластику и онда је цена одлагања смећа у пола цене.

Немачка: По мом мишљењу најбољи пример и начин на који би се требало угледати. Они једноставно зарађују одлагањем смећа. У свакој луци се налазе контејнери за смеће, али само у реткима случајевима они хоће да приме смеће које није разврстано. Одлагање разврстаног смећа је по симболичним ценама 1е м₃ смећа али МОРА бити разврстано. Такође у преводницама стоје контејнери за одлагање смећа и ту је услуга одлагања бесплатна. У Немачкој је јако честа контрола пловила од стране полиције, међу првим стварима које ће тражити од вас је да виде где и када сте одложили смеће. У случају да то нисте учинили очекујте високу казну и у најкраћем року поновну инспекцију.

Шта би ми требали урадити?

Наш предлог за ово је постављање контејнера у пристаништима, лукама,преводницама и бункер станицама. После постављања контејнера потребна је едукација учесника у транспорту и особа запослених у лукама, пристаништима, преводницама и бункер станицама. Последњи корак би требао да буде инспекцијски наѕор капетаније над извођењем ових радњи. Такође може се поставити услов да смеће мора бити разврстано и тада би Република Србија имала корист од смећа, наплатила би услугу одвожења смећа и рециклирала га и добила нову вредност. У Немачкој се тренутно рециклира 85% смећа у Србији испод 10%. Посебно важно би било постављање контејнера на граничним прелазима и преводницама и свакако, у лукама где се бродови јако дуго задржавају.

2. Рабљено уље и каљужне воде

У Републици Србији тренутно можете одложити рабљено уље, колико је мени познато, само у Бродоремонту ЈРБ-а у Панчеву, а и то није вероватно по свим еколошким нормама пошто се уље складишти у бурадима и тако се даље транспортује. Рабљено уље је веома канцерогена текућина са погубним утицајем на еко-систем. Једна кап моторног уља може да контаминира 1м₃ земљишта у периоду од 100 година. Апсурд је тај да рабљено уље има тржишну вредност и да се може користити поново у нафтној индустрији. Када се погледа количина моторног уља које се користи у речном транспорту и количине која се појави као сировина за рециклажу дошли би до велике несразмере. Ако само 10% тог уља заврши у нашим рекама, то је равно еколошкој катастрофи. У пројекту НЕВАДА све земље су добиле на месец дана могућност да одлажу рабљено уље и каљужу у за то специјализован брод и да уоче бенефите тога. Само Бугарска се одлучила да има свој брод за одлагање рабљеног уља и каљуже.

Предлог: Дозволити привреди да се организује и сама направи станице за предају рабљеног уља и неком периоду од 2-3 године то и субвенционисати за домаћу привреду. После тога прећи на обавезу уз инспекцијски наѕор капетаније. Организовати одмах одлагање рабљеног уља за путничке бродове (то је једноставно исплатив посао). Преузмете отпад, за то узмете новац и после га продате НИС-у на даљу прераду.

https://www.bilgenentoelung.de/52/Fahrplaene.htm на овом сајту се може видети како је то организовано у Немачкој.

3. Одлагање фекалија

У Србији још нико није понудио услуге одлагања фекалија са путничких бродова. Када се погледа број путничких бродова и могућност зараде, то је велики апсурд.

Цене за то су различите од 10 еура по м₃ плус порез у Мађарској до 125 еура по м₃ плус порез у Аустрији. Ако се испразни један фекални танк за то је могуће наплатити и до 250 еура.

Пример фактуре у Немачкој.ПДФ       Пример фактуре у Мађарској.ПДФ

Предлог:

Уз помоћ агената у путничком саобраћају увести опцију понуде пражњења фекалних танкова на путничким бродовима.

Најбољи пример на који би се требало угледати, посебно приликом прављења нове инфра структуре, је одлагање фекалија (слудге) у Холандији, град Арнхем. Тамо је на канализациони систем прикључен одвод у пристаништу, на који се у случају потребе пражњења фекалног танка накачи мобилни мерач протока. Комплетан садржај се моментално празни у постојећу канализацију а фактурише се од стране луке по уписаном стању протокомера.

Да би све ово имало смисла и да би се спровело у пракси треба едуковати пограничну полицију и царину. Ми од транспорта треба да стварамо додату вредност, а не репресијом да га гушимо.

Такође треба едуковати и учеснике у транспорту. Верујте ми на реч, никоме од њих после Бездана неће пасти на памет да било шта баце у воду. Увођењем стандарда у временском периоду од 2-3 године могли би смо да уведемо ред на наше реке што се тиче ове врсте загађења. Уз то Република Србија би имала велику финансијске користи од тога.

Капетан Игор Дорчић
Заповедник врсте А