Дана 27.07.2019. око 14х на 1075 км реке Дунав, код места Рам, дошло је до пожара у машинском делу потискивача/ледоломца Петроварадин. У моменту пожара, броду Петроварадин су у помоћ прискочиле посаде са бродова који су били у окружењу. Пожар је гашен са бродском противпожарном опремом, „Петроварадин“ је уз помоћ друга два брода догуран до обале одакле су гашењу пожара приступиле редовне јединице ватрогасаца.  Осим блажег тровања димом нико од посаде није страдао. Капетанија Велико Градиште је била обавештена и извештавана о догађају путем радио везе и она је, на захтев посаде организовала долазак ватрогасаца и хитне помоћи на обалу. Помоћ посади је поред других бродова који су били у сектору, понудила и посада Румунске граничне полиције. Истрага ће утврдити како је дошло до пожара.
Проблем који се појавио након пожара је необезбеђеност тог дела реке. Састав (вуча) Петроварадина је остала у пловном путу. На саставу је био привезан брод Луна, на којем није било никог од посаде. Ни на броду ни на саставу није било упаљено ни једно светло нити је било дежурног на радио вези који би обавештавао бродове у сектору о проблему у пловидби.
Ми смо као Удружење више пута упозоравали на проблем недостатка противпожарне заштите на рекама. Осим Београда ни један град нити област нема средство за гашење пожара на води. Сектори рафинерија и резервоара деривата у Прахову, Смедереву, Панчеву и Новом Саду су угрожени у случају пожара на бродовима за превоз опасних терета.
Други, можда и највећи проблем, је недостатак посада на бродовима. Поставља се питање, како је брод Луна могао да буде без посаде у пловном путу. СИстем обавештавања и координације би увелико био решен коначним пуштањем у рад ВТС центра (који постоји али нико у њему не ради).
Недостатак бродова посебне намене, као што су ватогасни, могао би да се компензује појачаном обуком чланова посаде и развојем стратегије помоћи при ванредним ситуацијама, али то захтева много веће ангажовање свих учесника пловидбе, од надлежног министарства до посада на бродовима.
Потребна је веће контрола режима пловидбе и присутности посаде на бродовима јер поједини послодавци злоупотребљавају недостатак инспекцијског наѕора и често врше притисак на посаде да пробијају предвиђени режим пловидбе, укрцавају посаде са неадекватним звањима и овлаштењима или немају довољан брод људи на броду, што је предвиђено законом. Често се ангажују за рад пензионери, без икаквог уговора о раду/делу и по цени рада значајно мањом него што би требало.
Да је безбедност пловидбе кроз Србију пуна изазова, између осталог и због недостатка контроле послодаваца и запослених на бродовима, говори у прилог и чињеница да је у року од само 10 дана дошло до две пловидбене незгоде где само пуком срећом није дошло до људских жртава. Подсећамо да је пре 10 дана, на реци Тиси, код места Тараш, због неисправности сидреног уређаја заповедник брода Торо ИИИ приликом покушаја маневра окрета, оштетио необележени сплав који се налазио при обали. Том приликом је утврђен низ неправилности, прво у режиму пловидбе и исправности брода (о чему је заповедник уредно известио фирму и завео у бродски дневник) и друго, дозволе и регистрације сплава као и обележености сплава у условима смањене видљивости.
Безбедност пловидбе је одговорност свих њених учесника. Едукација и контрола, како учесника у пловидби тако и послодаваца би, верујемо, значајно смањило ризике од пловидбених несрећа у будућности.

Управни одбор УПЛС