Потонуће бродова у Србији је тема која траје и којој, како ствари стоје, нема краја. До сада су тонули бродови без адекватног наѕора, остављени ћудима реке на милост и немилост, а сада имамо случај потонућа брода од историјског и националног значаја, који је званично под заштитом државе и који је под том заштитом у буквалном смислу, дотакао дно.
Пароброду Жупа је ово треће потонуће у својој стогодишњој пловидбеној каријери. Подсећамо да је 2014. помпезно најављена њена реконструкција и „повратак из пензије“ (http://www.politika.rs/scc/clanak/283438/Parobrod-Zupa-isplovljava-iz-penzije), од чега очито нема ништа, бар не у догледно време.
Брод је након покушаја реконструкције дошлепан до „Бродотехнике“ на реци Сави и ту је почетком године потонуо. Држава је плаћала, а колико незванично сазнајемо, и даље плаћа његово чување. До сада нисмо писали о овом случају јер је само потонуће било прикривено другим бродовима који су заклањали видик потонулог парњака са реке Саве.
У децембру је потонуо и пловни багер „Лим“ који је, како сазнајемо, такође био у власништву државе, а који је остављен без адекватног наѕора и професионалне посаде (https://udruzenjeladjara.com/blog/2020/12/12/potonuo-jos-jedan-brod-u-beogradu-na-adi-huji/).
Од историјски значајних бродова слична ситуација је и са паробродом Војводина који се налази запуштен и заборављен у бродоградилишту Кладово, а који је такође под „заштитом државе“.
Ово је већ шеснаесто потонуће домаћих бродова у последњих 3 године.
Да озбиљан проблем постоји код потонућа и извлачења потонулих објеката сведочи и чињеница да закон јасно регулише проблематику, али да они који треба да спроведу закон нису у стању то да ураде. Вероватно је у питању недостатак адекватног броја запослених стручних лица при надлежном министарству или је просто реч о јавашлуку, али остаје нејасно зашто се ништа не ради по питању спречавања овог огромног проблема.
Граде се монструозни понтони и врше реконструкције пристаништа за вртоглаве цифре. Број стручњака у капетанијама је сведен на неодрживи минимум, бродова за посебне намене (ватрогасци, ледоломци, спасиоци) немамо, бродови нам тону више него чамци, али надежнима то очигледно не представља проблем.
Чекају вероватно да странци, са новцем њихових пореских обвезника, дођу да чисте наше реке од потонулих бродова, по којима на жалост постајемо познати широм света.
Управни одбор УПЛС
