Поштовани представници МГСИ (Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре),
Прошло је месец дана од нашег апела и вапаја за подршком и помоћи, на које још увек немамо никакав одговор. Ниједна тачка од постављених питања није задобила вашу пажњу, нити сте предузели било какве мере за помоћ лађарима. Последица ваше небриге и нерада јесте масовно отпуштање наших људи из иностраних компанија и престанак запошљавања нашег наутичког особља у СВИМ фирмама.
С обзиром на то да је реч о пукој административној ствари, одговорност можемо приписати једино вашем нераду, јавашлуку и непознавању области којом се бавите. У министарству нема ниједне особе са релевантним пловидбеним искуством стеченим у последњих 10 година на рекама, нити постоји комуникација са стручном јавношћу.
На наша упозорења о проблемима са визним режимима, непоштовању основних радничких права и запошљавању наших радника „на црно“ од стране сумњивих послодаваца, наравно, нисте реаговали. Сада када су кренуле строжије контроле у земљама ЕУ, наши радници осим губитка посла добијају и казне и забране рада због немара послодаваца и непостојања система контроле и инспекцијског наѕора. Наглашавамо колегама лађарима и послодавцима: нису за ову ситуацију криви ни Немци ни ЕУ, већ упорно нечињење ничега наших надлежних министарстава.
За само десет година, што због нестручности и незнања, што због чистог јавашлука, сте успели да наше лађаре од најугледнијих на Дунаву доведете до најнепожељнијих и најотпуштанијих у Европи.
Статус радних виза и дозвола за рад у ЕУ (што су апсолутно све земље у нашем окружењу на рекама!) никада није регулисан, а надлежни игноришу овај проблем. Разне сумњиве агенције, под покровитељством појединих министара, запошљавају раднике из Индије и Филипина на штету наших младих, те се од преко 40 ђака из две бродарске школе не запосле ни 1% годишње. Капетаније третирају лађаре као „касице прасице“, од којих желе да живе до пензије, због чега је печат постао најскупљи српски производ. Све наведено иде искључиво на штету радника, док одговорни не сносе никакве последице, па министарства чак више ни не одговарају на мејлове. Чак ако се и удостоје да одговоре на неки допис, све се сведе на цопy/пасте неког опскурног извода из неке уредбе.
С друге стране, на све наше упите и апеле упућене суседним земљама, као и Рајнској и Европској комисији, одговоре смо добијали у року од 48 сати. Тренутно нам струку спашавају Мађари, док је код нас вечита предизборна трка или промена кабинета, те смо након свих састанака и договора одржаних протеклих 10 година поново тачно на истом месту одакле смо кренули, уз све проблеме које смо унапред предвидели, а за које су нас вајни „стручњаци из МГСИ“ уверавали да претерујемо и да се сигурно неће догодити.
Па господо, догађа се, и криви сте ви. Ко сумња, нека прочита све што смо писали и на шта смо упозоравали протеклих девет година. Чисто да касније не пребацујете кривицу на друге.
