Poštovani predstavnici MGSI (Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture),
Prošlo je mesec dana od našeg apela i vapaja za podrškom i pomoći, na koje još uvek nemamo nikakav odgovor. Nijedna tačka od postavljenih pitanja nije zadobila vašu pažnju, niti ste preduzeli bilo kakve mere za pomoć lađarima. Posledica vaše nebrige i nerada jeste masovno otpuštanje naših ljudi iz inostranih kompanija i prestanak zapošljavanja našeg nautičkog osoblja u SVIM firmama.
S obzirom na to da je reč o pukoj administrativnoj stvari, odgovornost možemo pripisati jedino vašem neradu, javašluku i nepoznavanju oblasti kojom se bavite. U ministarstvu nema nijedne osobe sa relevantnim plovidbenim iskustvom stečenim u poslednjih 10 godina na rekama, niti postoji komunikacija sa stručnom javnošću.
Na naša upozorenja o problemima sa viznim režimima, nepoštovanju osnovnih radničkih prava i zapošljavanju naših radnika „na crno“ od strane sumnjivih poslodavaca, naravno, niste reagovali. Sada kada su krenule strožije kontrole u zemljama EU, naši radnici osim gubitka posla dobijaju i kazne i zabrane rada zbog nemara poslodavaca i nepostojanja sistema kontrole i inspekcijskog nadzora. Naglašavamo kolegama lađarima i poslodavcima: nisu za ovu situaciju krivi ni Nemci ni EU, već uporno nečinjenje ničega naših nadležnih ministarstava.
Za samo deset godina, što zbog nestručnosti i neznanja, što zbog čistog javašluka, ste uspeli da naše lađare od najuglednijih na Dunavu dovedete do najnepoželjnijih i najotpuštanijih u Evropi.
Status radnih viza i dozvola za rad u EU (što su apsolutno sve zemlje u našem okruženju na rekama!) nikada nije regulisan, a nadležni ignorišu ovaj problem. Razne sumnjive agencije, pod pokroviteljstvom pojedinih ministara, zapošljavaju radnike iz Indije i Filipina na štetu naših mladih, te se od preko 40 đaka iz dve brodarske škole ne zaposle ni 1% godišnje. Kapetanije tretiraju lađare kao „kasice prasice“, od kojih žele da žive do penzije, zbog čega je pečat postao najskuplji srpski proizvod. Sve navedeno ide isključivo na štetu radnika, dok odgovorni ne snose nikakve posledice, pa ministarstva čak više ni ne odgovaraju na mejlove. Čak ako se i udostoje da odgovore na neki dopis, sve se svede na copy/paste nekog opskurnog izvoda iz neke uredbe.
S druge strane, na sve naše upite i apele upućene susednim zemljama, kao i Rajnskoj i Evropskoj komisiji, odgovore smo dobijali u roku od 48 sati. Trenutno nam struku spašavaju Mađari, dok je kod nas večita predizborna trka ili promena kabineta, te smo nakon svih sastanaka i dogovora održanih proteklih 10 godina ponovo tačno na istom mestu odakle smo krenuli, uz sve probleme koje smo unapred predvideli, a za koje su nas vajni „stručnjaci iz MGSI“ uveravali da preterujemo i da se sigurno neće dogoditi.
Pa gospodo, događa se, i krivi ste vi. Ko sumnja, neka pročita sve što smo pisali i na šta smo upozoravali proteklih devet godina. Čisto da kasnije ne prebacujete krivicu na druge.
