Да је Србија постала лидер по броју потонулих објеката у Европи смо писали у више наврата. За три године смо имали преко 15 потонућа великих пловних објеката, пловних багера, истоварних постројења, потисница и бродова. Најчешћи узроци потонућа су, поред техничке неисправности, недостатак адекватног наѕора и одржавања.

Поражавајуће је што за овај проблем постоји законска регулатива, али због недостатка људства у инспекцији пловидбе, у лучким капетанијама као и без недостатка жеље надлежних министарстава да се проблем реши, закон се једноставно не спроводи или се спроводи селективно, што наравно не даје никакве или даје опречне резултате.

Поред напуштених објеката у територијалним водама Србије се појављује тренд неконтролисане пловидбе свега и свачега. Плове бродови без икаквих обележја, без транспондера, без радио уређаја, често без бловидбене дозволе (што се једноставно провери увидом у електронски уписник бродова), без адекватних посада, често не поштујући прописани режим и норму пловидбе. Проблем пре свега погађа лађаре јер се доводи у питање безбедност пловидбе, смањује се цена рада посада и заповедници се свесно терају да крше закон о пловидби и раду. Готово да не постоји никаква заштита радника од злоупотреба послодаваца. Инспекција за рад реагује само по пријави али се лађари најчешће не упуштају у авантуре суђења са послодавцима.

Страни бродови се уопште не контролишу (што се безбедности пловидбе тиче) а уколико инспекција изађе на страни брод по пријави или услед пловидбене незгоде, често осим упозорења и минималних казни ништа друго не може да учини. Тако имамо случај 25.03.2021. да брод Будапест са 7 баржи удари у обалу и оштети водограђевину (званична норма за наведени сектор је 6 баржи). Брод је ушао у земљу, предао долазни рапорт и нико га није спречио нити му изрекао меру о кршењу званичне пловидбене норме. Епилог овог догађаја од пре неколико дана ћемо још видети.

Ситуација је из године у годину све гора. Лучке капетаније које су биле носиоци безбедности пловидбе, контроле и едукације лађара, готово су запустеле. Ни једна капетанија не ради након 16х иако на сајту министарства пише другачије. Инспекција пловидбе је пре пар година издвојена и на територији Србије имамо укупно 6 инспектора, који реално не могу да покрију ни територију Новог Сада. Службе за брзо деловање и спасавање готово да не постоје а у случају опасности за пловидбу готово је немогуће наћи коме се обратити после 16х када се затвори надлежна капетанија.

О проблемима сидрења, обележавања пловила дању и ноћу, ажурирању података на транспондерима, оверама бродских књига, одлагању смећа, отпадних уља и отпадних вода не вреди ни причати пошто нема ко да чује.

Пример нечињења ничег видимо на примеру озбиљног лучког постројења рафинерије нафте у Панчеву где ни након 8 година од приступања наше земље АДН споразуму, нису задовољене елементарне безбедносне норме које тај споразум подразумева, па и даље не постоји прекидач за моментални прекид утовара у случају опасности нити систем заустављања утовара путем бродског алармног система. То надлежни из неког разлога толеришу све ове године а ми у Дунав и даље имамо изливања деривата приликом преливања на утовару за које по досадашњој пракси нико не сноси одговорност. Када је такво стање у једној од најозбиљнијих лука лако је замислити какво је стање на осталим пристанишним местима у Србији.

Пример немогућности надлежних инспекција се види на константном трајању наведених проблема, тако на акваторији Новог Сада имамо неколико напуштених објеката који осим што представљају потенциалну опасност пловидби поприлично руже обалу и сведоче о недостатку знања и воље да се проблем реши. Подсећамо да је проблем напуштених ледоломаца на новосадском шеталишту разрешен тек након 10 година уз огроман притисак јавности и интервенцију градоначелника.

[цаптион ид=“аттацхмент_2906″ алигн=“алигнцентер“ wидтх=“640″] Напуштени рефулерни багер Спартак на1252,2км у акваторији новосадског сидришта, насео крменим делом. Брод без наѕора.[/caption]

Добар део проблема би био решен пуштањем у рад ВТС центра (вессел траффиц сервице) али осим обећања и давно пребачених рокова реализације од тога још увек нема ништа. У прилог ове чињенице сведоче и наслови од пре неколико година (https://plutonlogistics.com/vodni-transport/srbija-dobija-centar-za-upravljanje-brodskim-saobracajem-vts/)

Уколико се хитно не приступи решавању овог проблема за пар година ћемо у потпуности остати без бродова и лађарских кадрова а наша држава ће због нерешавања проблема потонулих бродова плаћати огромне пенале међународним учесницима у пловидби.

Управни одбор УПЛС