Дана 18. јуна 2026. године коначно је разрешена судбина брода РБТ-2. После више од годину дана стајања без посаде, риновања са сидришта и насукања код Крчедина, брод је коначно скинут са спруда и транспортован за Нови Сад.

Након тога упућен је ка Великом Градишту, где је обављена излазна ревизија, а затим је наставио пут према Румунији, односно бродоремонту у Турну Северину.

Брод је, дакле, уклоњен, али проблем није.

Случај РБТ-2 показао је озбиљан слом система наѕора у унутрашњој пловидби. Пловило је месецима стајало без посаде на званичном сидришту, затим је неконтролисано кренуло Дунавом, насукало се, стајало недељама препуштено само себи и на крају напустило Србију без јасног епилога.

Овде није реч само о безбедности пловидбе. Реч је и о директном удару на запослене на бродовима и на њихова законом загарантована права.

Минимални број чланова посаде постоји да би брод био под контролом, да би људи и имовина били заштићени, али и да би струка имала законом гарантовано место у систему. Када се дозволи да брод стоји без посаде, тиме се шаље порука да посада није потребна, да закон може да се заобиђе и да одговорност може да нестане у административној тишини.

То је веома опасан преседан.

Ако се сопствени прописи не примењују, онда се не угрожавају само пловни путеви, мостови, обале, друга пловила и имовина. Тиме се плански или прећутно гаси читава једна професија.

Према доступним информацијама, власник брода је самостално обавио скидање брода са спруда и његов даљи транспорт, без јасне јавне интервенције надлежних органа. Надлежни се о овом питању нису изјаснили на начин који би јавности дао одговор ко је одговоран, шта је предузето и које ће последице сносити они који су довели до овог случаја.

Зато тражимо да се јавности јасно саопшти:

ко је одговоран за случај РБТ-2, да ли су покренути поступци, да ли су изречене казне, ко је контролисао брод док је стајао без посаде, ко је одобрио његово уклањање и излазак из Републике Србије, као и које ће се мере убудуће примењивати да се овакав случај не понови?

Ово није питање форме већ безбедности пловидбе, заштите радних места и поштовања закона.

Занима нас да ли Србија има план за спречавање нових случајева напуштених бродова или ће постати рај за пропале послодавце који за собом остављају бродове, дугове и ризике, док надлежни окрећу главу да им се не би замерили?

Ако је држава сервис послодаваца, нека то јасно каже, а ако није, онда мора да покаже да закон важи и када га крше они који имају брод и интерес, заједно са онима који би требали да их контролишу.

РБТ-2 је отишао у Румунију.

Одговорност је остала насукана у Србији.