Godinama unazad pisemo o ugroženoj bezbednosti plovidbe na akvatoriji novosadskih mostova. Inspekcija plovidbe apsolutno ništa efikasno ne sprovodi po tom pitanju ( kao da ne postoji). Pecaroši učestalo stoje usidreni u plovnom putu, u sredini plovidbenih otvora mostova ili na ivici plovidbenog prolaza i stvaraju pravu noćnu moru za lađare kojima je manevar prolaska kroz Novi Sad ozbiljan i zahtevan zadatak.
Malih nautičara ima svake godine u sve većem broju, pecaroša takođe, a rečne policije je sve manje, tačnije nema je uopšte. Nautičari i pecaroši su nesvesvesni opasnosti kojoj se izlažu plovidbom po sredini plovnog puta, spuštanjem bez pogona niz maticu reke i pecanjem u plovnom putu ili njegovim granicama. Brodovi zbog velikih gabarita imaju veliko padanje u krivinama i nemaju mogućnost brzog i jednostavnog zaustavljanja, samim tim prisustvo malih čamaca pedstavlja ogromnu opasnost ne samo po nautičare već po bezbednost plovidbe i imovine, da ne govorimo o stresu koji kapetani i posade velikih konvoja doživljavaju.
Novi Sad zvanično ima oformljenu rečnu policiju, ali nema ni jedan adekvatan gliser. Nadležno sudstvo ne razume problematiku plovidbe pa se prekršioci koji i dođu do suda oslobađaju sa uslovnim kaznama i ponovo čine iste prekršaje.

Rešenja nema jer niko ne želi da se time bavi. Mi već godinama pokrećemo razne inicijative za poboljšanje bezbednosti plovidbe i boravka na rekama, pogotovo u gradskim zonama, ali na žalost osim nemoćnih pojedinaca niko ne želi ni da sasluša a kamoli da reaguje. Ostaje samo da neko pogine pa će se onda možda nešto  rešiti. Snaga društva je na prevenciji, a ne na posledičnom delovanju.

Gospoda iz gradske vlasti, nadležne sudije i službenici inspekcije plovidbe mogu samo da se nadaju da se baš njihovom članu porodice ili bliskom prijatelju neće dogoditi tragedija dok leti uživa u čarima plovidbe, a i ako se dogodi verovatno će opet biti krivica na „pijanim lađarima“ koji su, na žalost, jedini svesni realne opasnosti po živote ljudi.