Sindikati koji predstavljaju više od 180.000 radnika koji rade na potiskivačima, remorkerima, kruzerima, trajektima i samohotkama na rekama i drugim unutrašnjim plovnih puteva, sastali su se ove nedelje u Amsterdamu na konferenciji Sekcije unutrašnjie plovidbe (INS) Međunarodne federacije transportnih radnika (ITF).
Konferencija je okupila 110 sindikata iz 65 zemalja, zajedno sa stručnjacima za održivi transport i liderima u lancu snabdevanja.
„Unutrašnja plovidba je raznovrstan sektor sa brojnim različitostima širom sveta koje vode članovi naše podružnice u različitim industrijama. Ono što nas ujedinjuje je to što pokrećemo svet. Naši poslovi su od ključnog značaja za kretanje ljudi i tereta koji omogućavaju da svet i njegova ekonomija napreduju, i mi smo veoma ponosni na to“, rekao je predsednik ITF Sekcije unutrašnje plovidbe Jurij Suhorukov.
„Naš najveći izazov je nedostatak doslednih pravila i propisa od strane vlada i nedosledan tretman od strane firmi koje određuju pravac naše industrije“, rekao je on.

Naš predstavnik se osvrnuo na probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju zaposleni na brodovima iz Srbije i Ukrajne kao trećih zemalja EU. Ukazano je na nedostatak adekvatne socijalne i zdravstvene zaštite, plaćanje „na crno“ i na loše uslove za život i rad.

Istaknut je problem viznog režima za zaposlene na brodovima iz trećih zemalja te je ukazano na manipulaciju i zloupotrebu poslodavaca prema radnicima i damping cena koji pojedini poslodavci vrše koristeći nedostatak adekvatne kontrole.

Kada radnici progovore o nedoslednom tretmanu preko granice, evropske nacionalne vlasti brže kazne radnika imigracionim pravilima, nego da istraže i pozovu na odgovornost kompaniju koja je prekršila zakon.

Ukazano je na zloupotrebu radnih sati na putničkim kruzerima i ukazana je potreba za osnivanje Dunavskog sindikata pri ITF-u u koje bi ravnopravno ulazili predstavnici svih narodnih pripadnosti, bez obzira na nacionalni sindikat.

Klimatske promene

Mnogi delegati su identifikovali klimatske promene kao pitanje koje sve više utiče na radnike. Nivoi reka u Južnoj Americi i Evropi su bili tako niski u letnjim mesecima poslednjih godina da su otežali i onemogućili plovidbu rečnim teretnim brodovima.
„Dok su naši problemi lokalni, rešenja su globalna. Naša konferencija je bila produktivna, inspirativna – ostavljajući nas ujedinjene da se snažno borimo za radnike unutrašnje plovidbe u narednih pet godina“, rekao je Suhorukov.

Dosledna pravila i pravičnost su potreba za bezbednost i zdravlje na radu

Suhorukov je rekao da će veliki fokus za delegate konferencije biti na formulisanju planova za dobijanje minimalnih standarda od vlada preko granica i doslednosti poslodavaca u tretmanu radnika u unutrašnjoj plovidbi.
„Na rečnim kruzerima radnik može biti plaćen u pet ili čak osam različitih platnih grupa prelazeći državne granice dok putuju Dunavom ili Rajnom. Iako je to očigledno smešna situacija – preterano komplikovana kalkulacija socijalnog osiguranja, između ostalog, može biti prilično opasna za radnike.

Valentina, iz Srbije, radnica na rečnom kruzeru, koja je ranije radila na moru, rekla je na konferenciji zašto je potrebno preduzeti akciju kako bi se rešio nedostatak odgovarajućih, doslednih bezbednosnih standarda u ovom celom sektoru.
„Na prvom putovanju me je seksualno uznemiravao moj supervizor – šef kuhinje“, rekla je delegatima.
„Počelo je tako što mi je ‘slučajno’ dodirnuo zadnjicu. Onda još više. Zatim je usledilo disanje za vrat i komentari. Uložila sam žalbu šefu mog nadređenog. Kada sam to uradila, šef me je odveo u stranu. Ponudio mi je pivo. Rekao je ‘mi smo drugari, zar ne?’ Ja sam ga odbila.“
„Moj suprug i ja smo pokušali da pokrenemo to pitanje. Svima smo poslali imejl. Čak i generalnom direktoru kompanije. Svi su rekli su da su protiv takvog ponašanja na brodu, ali nam nisu pomogli. Nisu čak ni pomogli oko našeg putovanja kući kada smo napuštali brod“, rekla je Valentina.
„Posle ovog iskustva vidim da se mnoge žene stide onoga što su prošle. Ali nema potrebe da se stidite. Naša industrija treba da se stidi – jer ona je ta koja treba da se menja.”

Suhorukov je istakao da bi više kolektivnih ugovora koji pokrivaju rečne kruzere osiguralo dosledniji tretman radnika, sa zajedničkim mehanizmima za sprečavanje i rešavanje sigurnosnih pitanja preko nacionalnih granica, poput seksualnog uznemiravanja.
Predsedavajući je takođe rekao da svaka zemlja treba da usvoji Konvenciju Međunarodne organizacije rada 190 i bez odlaganja je ratifikuje u svoje lokalne zakone. „ILO C190“ je nova konvencija, koja utvrđuje prava radnika na bezbedna radna mesta bez uznemiravanja i nasilja. ITF je organizovao poseban sastanak kako bi se razgovaralo o konvenciji i njenom potencijalu za poboljšanje ishoda bezbednosti za radnike na brodovima. Delegati su snažno pozdravili obavezu koju je dao predstavnik holandske vlade Erik van de Haar, da će Holandija završiti ratifikaciju u prvim mesecima 2023.

Među delegatima Konferencije unutrašnje plovidbe jsu brojni sindikati koji predstavljaju radnike u sektoru lučkih tegljača – remorkera. Delegati su obavešteni o napretku zajedničke kampanje koju su pokrenuli ITF i Evropska federacija transportnih radnika da bi „zaustavili trku ka dnu“, gde je mala grupa vlasnika remorkera pokušala da obori cenu rada.
„Imali smo velikih problema sa Med Tugom, u vlasništvu MSC-a, koji je dolazio u belgijske luke i nije poštovao nacionalne kolektivne ugovore i samim tim se nepravedno takmičio sa porodičnom remorkerskom kompanijom Boluda. Na kraju je Med Tug izašao sa tržišta kao samostalni dobavljač i umesto toga se vratio zajedno sa Boluda. Sada čak vidimo i saradnju između dve kompanije. Ponovo se primenjuju plate, uslovi i bezbednosne mere sa kojima je posada upoznata i koju s pravom zaslužuje, rekao je Žak Kerhof, predsednik ETF-ovog komiteta za remorkere.
„Iako smo bili uspešni zahvaljujući ovoj kampanji da insistiramo da se svi operateri u luci Antverpen pridržavaju odgovarajućih standarda, naša zabrinutost ostaje da u ovoj luci, pa i širom Evrope i sveta, ovi brodski giganti dodatno konsoliduju kontrolu nad uslugama remorkaže i mnogim drugim transportnim uslugama. Otkako je pandemija počela, spajanja i akvizicije kompanije Maersk oslikale su sličnu sliku konsolidacije lanca snabdevanja. Pitanje je: da li će ovi giganti iskoristiti svoju tržišnu snagu za dobro, da podrže sigurne cene remorkaže i pristojan rad – ili će smanjiti plate i uslove u ovom kritičnom sektoru na nesigurne nivoe, rizikujući čitave lance snabdevanja zarad kratkoročnog super profita?” rekao je Kerkhof.

Delegati su čuli kako je Svitzer Tovage u vlasništvu kompanije Maersk nastavio da vodi „trku ka dnu“ po stopi remorkera u najmanje dva regiona.
U Argentini, delegati su obavestili konferenciju o tome, kako oni kažu, da Svitzer primenjuje pritisak na smanjenje cena remorkera kroz prakse angažovanja spoljnih saradnika i ugovaranja, što dovodi do pritiska na smanjenje plata, uslova i bezbednosti posade.
U Australiji, praksa kompanija je slična. Svitzer’s Australia je napustila luku Geelong u decembru 2020. godine, otpuštajući posadu neposredno pre Božića, da bi se vratila šest meseci kasnije koristeći iste remorkere – ali sa drugom posadom. Novi radnici su plaćali manje i bili su zaposleni preko spoljnih agencija. Svitzerova sklonost božićnim iznenađenjima u Australiji vratila se 2022. godine, kada su krajem novembra lokalni menadžeri doneli široko kritikovanu odluku da isključe celu svoju radnu snagu u Australiji tokom krize troškova života. Međutim, industrijski sudovi Australije su brzo blokirali ponudu menadžera za lockout. ITF sada poziva kompaniju da se vrati za pregovarački sto i da se kompanija Maersk s poštovanjem odnosi prema svom remorkerskom timu.
Globalna solidarnost za radnike tegljača Svitzer u Australiji iz sindikata okupljenih na ITF konferenciji o unutrašnjoj navigaciji u Amsterdamu.

Delegati su izrazili zabrinutost da vrednosti AP-Moller Maerska za podršku kolektivnom pregovaranju i slobodi udruživanja nisu podržane od strane svih odeljenja Grupe u svim zemljama u kojima posluju.
Delegati su takođe čuli kako u Panami uprava za kanale (ACP) nastavlja da frustrira ljudska i radna prava kapetana panamskih remorkera, odlažući ponovne pregovore o njihovom kolektivnom ugovoru za više od tri godine.

Bangladeš: globalna solidarnost za 200.000 radnika koji štrajkuju

Sindikati su takođe pokazali svoju podršku radnicima na unutrašnjim plovnim putevima Bangladeša koji štrajkuju, koji zahtevaju minimalnu platu od najmanje 20.000 BDT (oko 195 USD) mesečno.

Preko 200.000 radnika na rečnim čamcima i brodovima, srce koje kuca na kritičnim unutrašnjim plovnim putevima Bangladeša, obećalo je da će nastaviti svoju kampanju sindikalne akcije dok vlada i poslodavci ne ispune svih 10 zahteva za poboljšanje plata, uslova, statusa zaposlenja i bezbednosti.
Radnici na unutrašnjim plovnim putevima Bangladeša bore se za pravedne plate, pozivajući na minimalnu platu od 20.000 BDT mesečno (oko 194 USD) i druga važna poboljšanja uslova zapošljavanja uključujući:
• Fond za osiguranje i socijalni fond (trenutno ne postoji osiguranje za penziju).
• Nadoknada za porodice kada radnici umru na poslu.
• Dozvola za iskrcavanje u indijskim morskim lukama, rečnim lukama i punktovima za bunkerisanje za kupovinu hrane, osnovnih dobara i pristup medicinskom lečenju.
Vlasnici plovila su obećali da će zatvoriti kritične usluge umesto da preraspodele i dele profit sa radnicima, govoreći medijima: „nećemo praviti kompromise“.
Delegati iz Bangladeša na konferenciji Sekcije unutrašnje plovidbe Međunarodne federacije transportnih radnika (ITF) rekli su svetskim sindikatima o borbi radnika za osnovna prava i pristojnu platu za život. Sindikati zajedno predstavljaju više od 181.000 radnika na unutrašnjim plovnim putevima, rečnim brodovima, remorkerima i trajektima.

Posada je tako nisko plaćena; porodice ne mogu priuštiti jedan obrok dnevno
Ashikul Alam Chovdhuri, generalni sekretar Bangladeš Noujan Sramik Federacije (BNSF), federacije pridružene ITF-u čijih je osam sindikata bilo aktivnih u štrajku, rekao je da su radnici koji upravljaju putničkim i teretnim brodovima preduzeli mere da bi sprečili siromaštvo poslodavaca .
„Ovi radnici suočeni su sa realnošću da im je preostalo manje od 4000 BDT (40 USD) da prehrane svoju porodicu do kraja meseca, u trenutku kada skinete troškove vezane za posao. To nije dovoljno čak ni za jedan obrok dnevno da prehranimo naše porodice“, rekao je on.
BNSF je postigao napredak za svoje članove poslednjih godina, uspešno pregovarajući o naknadama, posebno za hranu, ali je očajnički potrebno značajno povećanje plata.

Privremeni porast plata „nije zagarantovan“ i „još uvek nije dovoljan“
Ministarstvo rada se ranije složilo da organizuje tripartitni sastanak sa radnicima i poslodavcima kako bi se razgovaralo o povećanju minimalne zarade, ali su sindikati pozvali na štrajk nakon odlaganja početka razgovora. Posljednji štrajk radnika okončan je 28. novembra kada je vladin generalni direktor rada dogovorio privremeno povećanje osnovne plate i prisilio na intenzivne pregovore između sindikata i predstavnika poslodavaca u decembru kako bi se spor rešio.

„Plate za ove radnike su nekada bile povezane sa povećanjem plata u javnom sektoru“, rekao je Jurij Suhorukov, predsednik sekcije za unutrašnju plovidbu ITF-a. „Ali ovo je razdvojila vlada 2010. i poslodavci su od tada dozvolili da plate radnika sve više padaju iza stope inflacije, teško pogađajući životni standard porodica.
„Ovi radnici i njihove porodice sada se suočavaju sa očajnom situacijom koja mora biti razotkrivena i ispravljena. ITF se pridružuje BNSF-u u zahtevu da poslodavci hitno podignu plate ovim radnicima kako bi mogli da žive dostojanstveno.”

Indija takođe mora dozvoliti pomorcima da pristanu u njihove luke

Odnosi Bangladeša sa Indijom predstavljaju veliku zabrinutost. Od početka pandemije Covid-19, Indija nije dozvolila bangladeškim pomorcima da napuste svoje brodove kada posećuju obližnje luke kao što je Kalkuta. Trgovina između dve zemlje je rutinska zbog blizine Zapadnog Bengala Bangladešu. Pomorcima je onemogućen pristup odsustvu na obali čak i da bi dobili medicinsku negu, lekove, hranu i druge osnovne potrepštine.
„Imamo izveštaje da je najmanje 10 ljudi umrlo zbog toga što su im indijske vlasti uskratile pristup medicinskoj nezi ili su jednostavno dozvolile radnicima da napuste svoje brodove i odu po lekove. Ovaj bespotreban gubitak života je tragedija i apsolutna optužba za kreatore politike“, rekao je Suhorukov.

„Radnici unutrašnje plovidbe i njihovi sindikati ujedinjeni su iza ovih radnika. Podržavamo njihove zahteve i pozivamo indijske vlasti da ublaže ova ograničenja koja ugrožavaju život i da hitno uspostave svratište u Kalkuti kako bi radnici mogli barem da dobiju najnužnije zalihe kada stignu u luku. Pozivamo vladu Bangladeša da snažno istakne zabrinutost radnika svojim indijskim kolegama, u cilju sprečavanja više nepotrebnih smrti“, zaključio je Suhorukov.

Kongres je održan u Amsterdamu od 05 do 09.12.2022. godine.