Са почетком пролећа почела је и туристичка сезона у Европи па самим тим и у Србији. Медији се пуне текстовима и репортажама о потенцијалима, могућностима и изазовима које туризам, као једна од најнапреднијих и најуноснијих грана привреде, може и треба да допринесе развоју наше земље а и региона.
Као капетан на речном крузеру и професионалац у области туризма одговорно тврдим да ако моментално не решимо горуће пробеме у нашој земљи, од туризма, бар у речном саобраћају, нећемо имати НИШТА.
Сваке године, већ читаву деценију уназад, имамо проблем пловидбе кроз акваторију Смедерева. Проблем постоји и много дуже за теретне бродове али се о том проблему никад није довољно причало и писало, најчешће јер су закључци речне полиције биле да су лађари пријављивали гусарске нападе да би прикрили своје шверцерско криминалне делатности. Таква пракса се на жалост и даље наставља, а што је најтужније, шири се по сидриштима широм Србије па имамо све више притужби лађара на озбиљно угрожену безбедност људи и терета и на сидриштима у Новом Саду и Бачкој Паланци.
Синоћ 28.04.2019. речни крузер, под мојом командом је био на мети напада гусара. Напад не изгледа филмски, како многи замишљају, већ напротив обавља се врло тихо и готово неприметно. Гусари брзим чамцима прилазе броду са крме, најчешће између два моста а наспрам сидришта, због сметњи које се појављују на радару и фокуса капетана на пролазак кроз мостове. На неким бродовима су примећене и особе које су скакале са моста на брод са кога би дохватили шта би стигли и у року од неколико тренутака скочили са брода у чамац који би их спреман чекао.
Ове нападе више ни не пријављујемо полицији. Сами организујемо стражу на местима где је могућ приступ за чамац, као и на горњој палуби, што углавном обесхраби лопове да иду даље. У случају пријаве плашимо се евентуалног задржавања брода због узимања изјаве, што би пореметило план читавог путовања и изазвало огроман губитак компанијама за које радимо.
Морнари и посада који чувају брод од напада су углавном страни држављани који се плаше да ће бити нападнути или повређени јер гусари, кад виде да не могу лако да уђу на брод, својим јаким батеријским лампама сијају на лица људи који су на палуби покушавајући да их заплаше, када већ не могу да их покраду.
На само 60 км од Београда, у срцу Европе у двадест првом веку имамо гусаре на Дунаву, који на жалост нису туристичка атракција него наша сурова реалност.
Не буде ли се нешто брзо променило плашим се да ће „успавани џин“ о којем је писао РТС ( http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3499981/uspavani-dzin-u-srbiji-mogao-bi-da-napuni-kasu.html ) запасти у дубоку кому из које се неће пробудити.
У нади да ће одговорни органи и надлежна министарства озбиљније схватити овај проблем.
Капетан ун. пл. Заповедник врсте А,
Бранислав Вајда
