Недавно смо писали о очајном стању наших ледоломаца који су остављени и заборављени на новосадском кеју, јер је појединцима у Србији важнији лични профит него интерес нације. Да ситуација није таква само у Новом Саду показује чињеница да су напуштени пловни објекти на свим нашим рекама почели да тону јер су остављени без икаквог наѕора, а надлежни органи НЕ ЧИНЕ АПСОЛУТНО НИШТА да то спрече или бар ублаже.

Да је проблем много већи него што се мисли, говори чињеница да ти исти објекти чине огромну штету инфраструктури Србије. Наседање на кејски зид, који је конструисан и осмишљен да буде одбрана државе од поплава, његово поткопавање и уништавање, може да изазове несагледиве штете и огромне људске жртве у случају поплава.

Чињеница да надлежни ништа не предузимају и да, чини се плански допуштају уништавање свега, показује чињеница да НИ ЈЕДАН потонули објекат  (а за годину дана их је било чак седам), није извађен, уклоњен или бар прописно обезбеђени и обележен.

Не желимо да опет од надлежних будемо проглашени за опортунисте и манипулаторе који подривају систем па у прилог нашем бунту против нечињења ничега и против заштите неодговорних бродовласника и фантомских бродарских фирми, додајемо серију фотографија које су забележене у Београду, на Ади Хуји, у току овог месеца.

ФОТО: Владо Шекеровић

На фотографији се може видети озбиљно оштећење кејског зида проузроковано наседањем брода.

Напрслине на кејском зиду, последица наседање напуштеног брода Кикинда.

Попуцала челична ужад и неадекватан привез на уништеној обали.

Изразито опасно урушавање кејског зида у Београду, последица немара и неодржавања.

Ада Хуја у Београду, у близини Панчевачког моста. Брод који је потонуо на званичном сидришту није ни уклоњен ни адекватно обележен. Није јасно како држава не може да осмисли стратегију за решавање овог проблема који потенциално угрожава безбедност људи и бродова.

Да подсетимо,  брод „Салајка“ је прошле године, при маневру пристајања, ударио у потопљену необележену баржу и том приликом потонуо.

Обележавање овог опасног места је одрађено само са обалним знаком који се не види од истоварног постројења на том месту.

У озбиљним земљама, уколико власник брода није у могућности или не жели да уклони свој оштећени пловни објекат у задатом временском року, то на себе преузима држава, а наплату врши одузимањем и продајом имовине власника брода.

Запуштање инфраструктуре и немар, заштита интереса појединаца и нестручно обављање послова од националног значаја би се у редовним околностима сматрало за велеиздају, јер незнање или непознавање проблематике одговорних не би смело да их ослободи кривице и одговорности коју им је народ поверио.

Управни одбор УПЛС