Колико су легални уговори о раду на бродовима који плове кроз Републику Србију? Да ли неко врши контролу исправности бродова под страном заставом? Да ли неко контролише запослене на бродовима који нису регистровани у Србији а који су наши држављани и бродови плове у нашим водама више од 180 дана годишње?

Одговор а сва ова питања је НЕ.

На наше питање зашто се то не контролише на адекватан начин и по узору на друге подунавске земље, одговор је најчешће ЕКСТЕРИТОРИЈАЛНОСТ.

Шта то значи у пракси и да ли постоји или је то само изговор људи на одговорним местима да се покрива интерес „великог капитала“.

Током ванредног стања које је пореметило укупну европску унутрашњу пловидбу, многи професионални лађари су, решавајући конкретне проблеме током пловидбе на српском сектору Дунава у отежаним условима, ушли у одређене дилеме и дошли до неких закључака.

Брод унутрашње пловидбе, по тумачењу неких наших институција, има екстериторијалност.

Дефиниција екстериторијалности:
Екстериторијалност-право дипломатског представника у страној држави да он и подручно му особље живе и управљају се по законима своје земље и да буду ослобођени од свих намета и пореза; право ратних бородва да у време мира остану под судском надлежности своје државе; слобода од плаћања државни намета и пореза коју ужива папа у Италији. (лат.)

Чим брод подлеже царинској контроли не може бити говора о екстериторијалности. У нашем закону који се односи на прелазак државне границе и граничне прелазе уопште, као и Закону о пловидби и лукама на унутрашњим водама, не дефинише се и не спомиње ни у једном члану екстериторијалност. Брод плаћа све намете који су везани за контакт са обалом и коришћења акваторија по законима Републике Србије.

У Београдској конвенцији која се односи на режим пловидбе на Дунаву нема помена екстериторијалности, већ се изразито наглашава равноправност бродова под свим заставама који плове на Дунаву.

Чак и у поморском праву унутрашње морске воде, заједно с територијалним морем, чине обално море над којим се простире суверенитет обалне државе. А овде се ради о унутрашњим водама које се сматрају територијом и ресурсом
Републике Србије, иако је у питању међународни пловни пут.

Екстериторијалност евентуално може да наступи у водама које припадају двема државама као на пример од ркм1433 до ркм1296 или од ркм1075 до ркм845. Чак и тада екстериторијалност није у примени зато што у пракси када се деси, на пример, неко наседање на међународном пловном путу, капетанија земље која је задужена за тај сектор издаје наредбе и прописује услове пловидбе бродовима, односно упућује их у луке, као и судове у којима се за прекршаје изричу новчане казне. А како је то могуће ако је брод екстериторија?

Из свега се закључује да када брод направи улаз у земљу у том тренутку престаје екстериторијалност. Може се ипак рећи да брод има економску екстериторијалност из разлога што је посада у радном односу са бродаром у складу са законима државе под чијом заставом брод плови, али ти закони не смеју да буду у супротности са правилима земље домаћина. Када брод уђе у луку и приступи контроли, све особе са страним документима (пасошима) добијају печат да су ушли у Републику Србију. Значи они се законски налазе у Републици Србији. У том тренутку према нашем мишљењу не би требало да буде разлике између брода под српском заставом и брода под страном заставом. Сматрамо да би се у Републици Србији требало односити према броду, посебно путничком, на пример, као према туристичком аутобусу у међународном превозу.

Значи брод нема територијалну екстериторијалност.

ОДРЕДБЕ БЕОГРАДСКЕ КОНВЕНЦИЈЕ:

Члан 1.
Пловидба на Дунаву биће слободна и отворена држављанима, трговачким бродовима и роби свих држава на бази равноправности у погледу лучких и пловидбених такса као и у погледу услова трговачке пловидбе. Горње одредбе неће се примењивати на промет између лука које припадају једној истој држави.

Члан 23.
Пловидба на доњем Дунаву и на сектору Ђердапа врши се саобразно правилима пловидбе која одређују Администрације назначених сектора. На осталим секторима Дунава пловидба се врши саобразно правилима утврђеним од стране односних подунавских земаља чију територију сече Дунав а у зонама где обале Дунава припадају двема државама, према правилима одређеним заједничким споразумом између тих држава.

Члан 24.
Бродови који плове Дунавом имају право да, под условом да се управљају према правилима утврђеним од стране односних подунавских држава, улазе у луке, да у њима врше утовар и истовар, да укрцавају и искрцавају путнике и да се снабдевају горивом, намирницама итд.

Члан 26.
Санитарна и полицијска правила у погледу Дунава треба да се примењују без дискриминације по националној припадности бродова, по месту њиховог поласка и месту њиховог опредељења или из било каквих других узрока.

Остаје нам да закључимо да се на екстериторијалност позива искључиво када се не жели уплитати у пословање неке фирме или када се жели заобићи подразумевана контрола везана за рад посаде и обавезе послодавца према држави и када гранична полиција недостатак својих ресурса компензује погрешним тумачењем закона а везано за страно пловило.

Лађари из Удружења лађара и Синдиката лађара и помораца Србије, захтевају од МГСИ, Министарства за рад и социјална давања и од Управе граничне полиције Србије, да нам дају тумачење по овом питању као и одредбе закона на који се позивају ако тврде да екстериторијалност бродова заиста постоји у пракси.

Управни одбор УПЛС

Управни одбор ГСЛПС (Грански синдикат лађара и помораца Србије)