Danas se navršava devet godina od potonuća broda „Beograd X“, u vlasništvu PIM-a, koji je 2016. godine potonuo kod Smedereva, odnoseći živote dvojice iskusnih lađara: zapovednika Milana Brzakovića i upravitelja mašine Nikole Kosovca.

Ova tragedija, nastala kao posledica javašluka, neodgovornosti i izostanka institucionalne kontrole, postala je simbol urušenog sistema bezbednosti plovidbe u Srbiji. Devet godina kasnije, i dalje bez pravde i odgovora, jasno je da se ništa suštinski nije promenilo.

Sistem koji je pao na ispitu

„Beograd X“ nije potonuo zbog greške posade. Potonuo je zbog sistema koji je godinama tolerisao nepoštovanje propisa, tehničku zapuštenost i odsustvo nadzora.
Brod je bio u plovidbi sa umanjenim brojem članova posade i bez dovoljne tehničke podrške, dok su nadležni organi: Lučka kapetanija, plovidbena i tehnička inspekcija — ostali nemi posmatrači.

U svakoj uređenoj državi, ovakva tragedija bila bi okidač za smene i ozbiljnu reviziju sistema. U Srbiji, devet godina posle nesreće, predmet i dalje vegetira po fiokama, a odgovorni državni službenici i dalje nesmetano rade.

Stradali bez glasa, porodice bez zaštite

Kapetan Milan Brzaković i mašinista Nikola Kosovac bili su ljudi od zanata, profesionalci koji su život proveli na reci.
Njihova pogibija nije bila „nesrećan slučaj“ ili kako je prvobitno sudski veštak napisao „zamor materijala“ –  to je bio krajnji ishod višegodišnjeg nemara.
Njihove porodice, umesto podrške i saosećanja, godinama su izložene pravosudnim odlaganjima, birokratskom maltretiranju i prebacivanju odgovornosti. Devet godina čekaju da država prizna ono što svi znamo — da su njihovi najmiliji stradali zbog tuđeg propusta.

Devet godina ćutanja – devet godina sramote

Slučaj „Beograd X“ pokazao je svu dubinu institucionalne nemoći.
Sistem bezbednosti plovidbe koji bi trebalo da spreči tragedije ne samo da nije reagovao, već je učestvovao u njihovom prikrivanju.
Danas, gotovo deceniju kasnije, svedočimo istom obrascu i u drugim slučajevima, od čamaca sa migrantima koji potonu bez jasnog epiloga, do komercijalnih nesreća koje nestaju iz javnosti nakon jednog dana.

Zataškavanje kao praksa

Nijedna istraga nije donela konkretne rezultate.
Nijedna institucija nije preuzela odgovornost.
Nijedno ime iz nadležnih organa nije se pojavilo u sudskim zapisnicima.

Upravo zato „Beograd X“ nije samo potonuo brod, to je potonula institucija poverenja, zajedno sa njim.

Zaključak

Devet godina kasnije, istina je jednostavna i bolna:
Kapetan Milan Brzaković i mašinista Nikola Kosovac nisu stradali zato što su pogrešili. Stradali su zato što su sistem i institucije zakazale.

Zato ova godišnjica nije samo sećanje na njih — već i podsetnik da bez odgovornosti nema bezbednosti.
Dok država ne počne da štiti ljude koji rade, a ne one koji potpisuju papire, bićemo osuđeni da iste tragedije ponavljamo iz godine u godinu.