Данас се навршава девет година од потонућа брода „Београд X“, у власништву ПИМ-а, који је 2016. године потонуо код Смедерева, односећи животе двојице искусних лађара: заповедника Милана Брзаковића и управитеља машине Николе Косовца.

Ова трагедија, настала као последица јавашлука, неодговорности и изостанка институционалне контроле, постала је симбол урушеног система безбедности пловидбе у Србији. Девет година касније, и даље без правде и одговора, јасно је да се ништа суштински није променило.

Систем који је пао на испиту

„Београд X“ није потонуо због грешке посаде. Потонуо је због система који је годинама толерисао непоштовање прописа, техничку запуштеност и одсуство наѕора.
Брод је био у пловидби са умањеним бројем чланова посаде и без довољне техничке подршке, док су надлежни органи: Лучка капетанија, пловидбена и техничка инспекција — остали неми посматрачи.

У свакој уређеној држави, оваква трагедија била би окидач за смене и озбиљну ревизију система. У Србији, девет година после несреће, предмет и даље вегетира по фиокама, а одговорни државни службеници и даље несметано раде.

Страдали без гласа, породице без заштите

Капетан Милан Брзаковић и машиниста Никола Косовац били су људи од заната, професионалци који су живот провели на реци.
Њихова погибија није била „несрећан случај“ или како је првобитно судски вештак написао „замор материјала“ –  то је био крајњи исход вишегодишњег немара.
Њихове породице, уместо подршке и саосећања, годинама су изложене правосудним одлагањима, бирократском малтретирању и пребацивању одговорности. Девет година чекају да држава призна оно што сви знамо — да су њихови најмилији страдали због туђег пропуста.

Девет година ћутања – девет година срамоте

Случај „Београд X“ показао је сву дубину институционалне немоћи.
Систем безбедности пловидбе који би требало да спречи трагедије не само да није реаговао, већ је учествовао у њиховом прикривању.
Данас, готово деценију касније, сведочимо истом обрасцу и у другим случајевима, од чамаца са мигрантима који потону без јасног епилога, до комерцијалних несрећа које нестају из јавности након једног дана.

Заташкавање као пракса

Ниједна истрага није донела конкретне резултате.
Ниједна институција није преузела одговорност.
Ниједно име из надлежних органа није се појавило у судским записницима.

Управо зато „Београд X“ није само потонуо брод, то је потонула институција поверења, заједно са њим.

Закључак

Девет година касније, истина је једноставна и болна:
Капетан Милан Брзаковић и машиниста Никола Косовац нису страдали зато што су погрешили. Страдали су зато што су систем и институције заказале.

Зато ова годишњица није само сећање на њих — већ и подсетник да без одговорности нема безбедности.
Док држава не почне да штити људе који раде, а не оне који потписују папире, бићемо осуђени да исте трагедије понављамо из године у годину.