Да ли постоји контрола речног саобраћаја у Србији?

UPLS 5. јул 2020. ин Безбедност - 4 Минутес

Контролу речног саобраћаја у Републици Србији требало би да врше Инспекција пловидбе у сарадњи са Лучким капетанијама. У теорији је то било добро осмишљено али је пракса потпуно другачија.

У Републици Србији постоје само три капетаније које званично раде од 00-24х 365 дана у години и које за то време раде на терену и врше контролу бродова и исправа. То не би било тако лоше да у њима има довољно запослених радника.

Кренимо од Прахова. Тренутно имају само три запослена човека који у исто време раде и у Капетанији Кладово. То значи да ти људи раде 8 сати дневно 365 дана у години и још сврате до Кладова да и тамо одраде посао, што значи да раде више од 2920 сати годишње што је у потпуности у супротности са законом.

Капетанија Велико Градиште је друга капетанија која има 24-часовно дежурство и једина има барем приближно довољно запослених иако им фали барем два запослена да би службу обављали нормално.

Последња је капетанија Бездан која има само 2 (два) запослена и они нису у могућности да врше 24-часовно дежурство иако су у обавези.

Шта то доноси Републици Србији?

Доноси лош имидж, проблеме са запосленим лађарима и нелојалну конкуренцију на свим нивоима. Нико не врши адекватну контролу бродова који улазе у Републику Србију. Неретки су случајеви злоупотребе од стране бродовласника, посебно иностраних компанија, који често имају обичај да кажу да се до Мохача мора водити рачуна а после се може радити шта се хоће.

Када брод улази у Шенгенску зону ЕУ (гранични прелаз Мохач) обавезно се на броду прегледа Бродско сведочанство, овлашћења чланова посаде и модел пловидбе коју брод користи. Те три ствари су довољне да се избегну негативне последице које могу да изазову премор посаде, неоспособљеност посаде и неисправност брода или уређаја на њему. У случају бродова чије је седиште у ЕУ или Швајцарској, Српским и свим не ЕУ члановима посаде се тражи и радна виза или уговор о раду.

У свим осталим подунавским земљама се при контроли брода на улазу или излазу, као и рутинским контролама, прегледа бродско сведочанство и има ли довољно посаде и са валидним овлашћењима за одређени део пловидбе.

Нагласили би да је највећи проблем адекватне контроле недостатак људи у капетанијама и у инспекцији пловидбе као и у слабој комуникацији између служби, па тако, по неком новом правилу, по доласку брода на гранични прелаз достављамо, поред рапорта и списка посаде и шему танкова и извод провијанта граничној полицији и лучкој капетанији!?(ЛК Бездан) што никада ни у једној земљи није било.*

Такође се поставља питање граничној полицији по ком основу та служба (гранична полиција)врши контролно мерење горива на броду и да ли су стручни за то? То је по закону, искључиво право и обавеза царине, а не полиције и капетаније. На то питање службеници граничне полиције на терену нису знали да нам одговоре. Поставља се питање да ли граничари пописују гориво у камионима на граничним прелазима и да ли узимају стање керозина у авионима приликом слетања?

Поприлично апсурдно али, на жалост реално и догађа се свакодневно.

Следеће што би ваљало споменути је број запослених људи у надлежним инспекцијама. Са тренутним бројем људи и са опремом којом располажу инспектори стварно врше надљудски посао. Немају адекватне чамце, немају теренска возила, униформа им није најрепрезентнија. Наше запажење је да поједине пољске службе и риболовачка друштва имају квалитетнију и напреднију опрему од наших инспектора пловидбе. Инспекција се труди да одговори на наше захтеве и примедбе али им је потребна знатно већа помоћ државе у људству и опреми да би се видели озбиљнији резултати.

Закључићемо само са запажањем да је свака инспекцијска служба самоодржива. Уз обећани ВТС центар (центар за наѕор пловидбе) и прописивањем адекватних мера послодавцима и бродовласницима уз адекватну комуникацију са инспекцијом рада и осталих везаних служби, Србија би за изузетно кратко време повратила кредибилитет озбиљне државе који је уживала међу подунавским земљама пре само 30 година.

Надамо се да ће надлежне службе схватити нашу добронамерну примедбу на досадашњу праксу и да ће се коначно одрадити неопходне реформе како би се заштитили интереси државе и како би поступали у складу са Законом који смо сами, као држава, донели.

Управни одбор УПЛС

*Прилог: Извод из Службеног гласника 18/2015 Члан 46.