Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) godinama uverava javnost da brine o unutrašnjoj plovidbi. Istina je drugačija: lađari su prepušteni sami sebi, dok sektor za vodni saobraćaj postoji samo na papiru. Problemi se gomilaju, rešenja izostaju, a odgovornost se gura pod tepih.
Maj 2025: pokušaj dijaloga
Na sastanku održanom 16. maja jasno smo izneli ključne probleme:
• nepriznavanje naših ovlašćenja u EU i isključivanje posada,
• zaustavljanja i maltretiranja naših ljudi na Rajni i Majni,
• obuka i ispiti blokirani zbog nepostojećih komisija i programa,
• nesprovođenje preporuka Dunavske komisije o rizičnim deonicama,
• haos sa brodarskim knjižicama i nepravilnosti u kapetanijama,
• nepostojanje sistema za odlaganje otpada – brodovi izlivaju fekalije i ulja direktno u reku.
Ponudili smo konkretne predloge i gotova rešenja. MGSI je slušao – i stalo na tome. Ni jedno obećanje nije sprovedeno.
Avgust 2025: poslednje upozorenje Ministarstvu
Dana 21. avgusta uputili smo MGSI detaljan mejl u kojem smo predočili alarmantno stanje na našim vodama. Upozorili smo na:
- Magellan u Novim Banovcima – brod sa tri barže, bez posade, bez obeležavanja i bez aktivnog transpondera, što predstavlja ozbiljnu pretnju bezbednosti i ekologiji.
• Novosadsko sidrište – potpuno neuređeno, sa potopljenom tegljenicom koja se nezakonito koristi za istakanje otpadnih ulja, rizikujući ekološki akcident nesagledivih razmera.
• Pecaroše kod Žeželjevog mosta – koji se sidre u samom plovidbinome prolazu, dok rečni kruzeri svakodnevno prolaze. Podsetili smo da ne treba čekati tragediju poput one u Budimpešti, gde je poginulo 40 ljudi, da bismo reagovali. Kapetanija Novi Sad je udaljena svega 1 km, a sa keja preko puta njihovih vrata vidi se kritično mesto – ali niko ne reaguje.
• Albatros u luci Novi Sad – brod u vlasništvu privatizovane Luke Novi Sad, vezan bez posade i nadzora, tik pored pretovarnog pontona rafinerije. Svako pucanje užadi može izazvati havariju u samom srcu luke.
• Sloga i Jegrička – brod i istovarno postrojenje bez posade, već mesecima u raspremi, predstavljaju rizik kod brodske prevodnice i mesta za okret brodova.
Na kraju mejla naglasili smo da smo poslušali preporuku pomoćnika ministra Aleksandra Banjca – da se prvo obratimo Ministarstvu umesto da probleme objavljujemo javno.
Od tada je prošlo više od 50 dana, a jedina reakcija bila je simbolična intervencija kapetanije Beograd.
- avgust 2025: odgovor bez odgovornosti
Nakon što smo poslali alarmantan dopis, od MGSI smo dobili pismeni odgovor:
„Obaveštavamo Vas da su inspekcijski nadzori započeti pre podnošenja Vaše prijave. Po njihovom okončanju bićete blagovremeno obavešteni.“
Ni reči o konkretnim merama. Ni reči o Magellanu, Žeželjevom mostu, Albatrosu ili Slogi. Ni odgovornosti, ni rokova, ni plana. Samo birokratska fraza koja je suštinski značila: „Radimo nešto, ne pitajte šta. Kad se završi – možda javimo.“
Magellan: bova umesto rešenja
Nedugo nakon našeg upozorenja, kod broda Magellan u Novim Banovcima postavljena je jedna zelena bova.
Na taj način brod je „sklonjen“ van plovnog puta – na papiru.
Ali u stvarnosti, problem nije rešen. Magellan i dalje stoji bez posade, bez nadzora i bez obeležavanja. Umesto da se brod obezbedi, premesti ili ukloni, postavljena je bova koja samo formalno pomera plovni put, dok opasnost ostaje.
To je školski primer „rešavanja“ problema na našim rekama: kozmetika umesto suštine.
Magellan i dvostruki standardi
Ako je postavljanje bove prihvatljiv način da se „reši problem“, onda se nameće pitanje:
• Zašto na isti način nisu obeleženi ostali podavljeni objekti na našim rekama?
• Zašto nisu označene tegljenice koje leže na dnu, olupine koje godinama vire iz vode ili objekti koji predstavljaju još veću opasnost za plovidbu?
• Čiji se interesi štite?
Ovaj slučaj jasno pokazuje da MGSI i nadležne službe nemaju jedinstvene standarde, već selektivno primenjuju propise – prema tome ko je vlasnik i kakvi se interesi kriju iza pojedinih plovnih objekata.
Novosadsko sidrište – usko grlo i opasnost za sve učesnike
Situacija u Novosadskom sidrištu najbolje se vidi na snimcima sa radara i elektronske karte broda:
• Širina plovnog puta ostavljena za manevrisanje je svedena na minimum – praktično usko grlo kroz koje moraju da prođu ogromni potiskivani sastavi i rečni kruzeri.
• Svako mimoilaženje u ovakvim uslovima predstavlja maksimalno ugrožavanje bezbednosti.
• U neposrednoj blizini nalazi se i potopljena tegljenica koja se godinama nezakonito koristi za istakanje ulja.
DMP tim – brodovi bez posade kao prepreka
Poseban problem predstavljaju brodovi firme DMP tim koji se nalaze na ovom sidrištu. Oni su bez posade, loše usidreni i zakrčili su plovni put. Njihovo prisustvo dodatno smanjuje manevarski prostor i ugrožava sve učesnike u plovidbi.
Još ozbiljnije je to što lučka kapetanija i inspekcija plovidbe nisu reagovale ni nakon višestrukih upozorenja. Zbog tog potpunog ignorisanja postoji osnovana sumnja da se propisi primenjuju selektivno, dok se očigledni problemi i rizici zanemaruju.
DMP tim – prebacivanje krivice i nehumani uslovi za posadu
Da apsurd bude veći, 1. septembra 2025. godine zapovednik broda Steigerwald, vlasništvo firme DMP tim, kažnjen je pod optužbom da je iskrcao posadu van graničnog prelaza.
Istina je sasvim drugačija: posadu je čamcem iskrcao sam vlasnik firme, dok zapovednik sa tim činom nije imao nikakve veze. Umesto da odgovara vlasnik, kazna je izrečena zapovedniku – onome koji je najmanje mogao da utiče na odluku.
Isti taj brod ostao je nepropisno usidren, bez odgovarajuće posade. Na njemu su mesecima boravili ukrajinski članovi posade u nehumanim uslovima rada:
• bez plata (dugovanja preko 100.000 evra),
• bez hrane i pitke vode,
• bez ikakvih prava zajamčenih međunarodnim konvencijama.
Posadi su mesecima obećavani ugovori o radu i zarade. Na kraju nisu dočekali ništa. Bili su prisiljeni da napuste brod kako bi obezbedili egzistenciju sebi i porodicama.
Ovo je direktno kršenje Međunarodne konvencije o radu pomoraca (MLC), koja obavezuje svaku državu da obezbedi isplatu plata, humane uslove rada, hranu, vodu i pravo posade da ne bude napuštena. Srbija je u ovom slučaju dozvolila ozbiljno kršenje međunarodnih standarda na svojim rekama.
Javni vapaj struke
Kako se problemi nisu rešavali, na sajtu Udruženja profesionalnih lađara Srbije objavljen je tekst sa pitanjem:
„Da li uopšte postoji u MGSI sektor za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe?“
Pitanje je na mestu: brodovi se nasukavaju, objekti godinama leže u plovnom putu, inspekcija ne koristi zakonske alate, a kapetanije ostavljaju nerešene probleme.
Umesto sistema – imamo stihiju. Umesto reda – javašluk.
Septembar 2025: novo poniženje
U septembru smo, zajedno sa Sindikatom lađara i pomoraca Srbije, poslali novi zahtev za sastanak sa 14 tačaka. Tražili smo objašnjenja, odgovornost i plan rada.
Zahtev je poslat 03. septembra, sa jasno predloženim terminima.
Kako odgovora nije bilo, poslali smo i ljubazno podsećanje.
Ni tada nismo dobili pismeni odgovor – stigla je samo usmena poruka sekretarice da je pomoćnik ministra „zauzet“.
To nije samo neodgovornost. To je otvoreno ponižavanje struke i poruka da se problemi lađara ne priznaju.
Primer: Sloga – inspekcija mimo zakona
Vanredni inspekcijski nadzor broda Sloga sproveden je 09.09.2025. godine.
Zvanični zapisnik sam priznaje da kontrolna lista nije korišćena, iako je to zakonska obaveza. Brod se nalazio u raspremi, imao važeće brodsko svedočanstvo do 2028. i nije neposredno ugrožavao plovidbu.
Ipak, inspekcija ga je proglasila „visokim rizikom“ i naložila mere, dok su pravi problemi ostali netaknuti.
Primer: Jegrička – nasukano postrojenje i lažna rešenja
Pored Sloge, inspekcija je kontrolisala i nasukano istovarno postrojenje Jegrička kod Novog Sada.
Objekat je 75% izvan vode, nasukan na obalu i predstavlja realnu opasnost.
Kao „rešenje“ predloženo je da se sektor zimovnika opremi elementima za privez, strujom sa kopna i stavi pod video nadzor.
To nije rešenje – to je zamena teza. Kamera može da snimi nesreću, ali je ne može sprečiti.
Primer: Albatros – brod bez posade, inspekcija ćuti
Dok se nad Slogom sprovode vanredni nadzori, brod Albatros (Luka Novi Sad) godinama stoji bez stalne posade.
Za njega inspekcija još nije ni izašla na teren.
To jasno pokazuje dvostruke standarde: strogo prema jednima, nikako prema drugima.
Šta zahtevamo od MGSI
Zato od MGSI zahtevamo:
- Hitno uklanjanje i obezbeđivanje svih brodova i objekata bez posade na rekama Srbije.
- Uspostavljanje jasne i jedinstvene procedure inspekcijskog nadzora, u skladu sa zakonom.
- Primenu međunarodnih standarda – posebno Konvencije o radu pomoraca (MLC) i preporuka Dunavske komisije.
- Otvaranje javnog dijaloga sa strukom – ne telefonskim izgovorima, već zvaničnim sastancima i konkretnim rešenjima.
Naša poruka
Ovo nije samo pitanje lađara. Ovo je pitanje bezbednosti, ekologije i ljudskih prava.
Ako MGSI nastavi da ćuti, poruka je jasna: na rekama Srbije vlada stihija, a ne država.
Naše reke nisu ničija privatna prćija.
Naši životi nisu potrošna roba.
Naše dostojanstvo nije na prodaju.
Lađari Srbije neće više ćutati.
