Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (МГСИ) годинама уверава јавност да брине о унутрашњој пловидби. Истина је другачија: лађари су препуштени сами себи, док сектор за водни саобраћај постоји само на папиру. Проблеми се гомилају, решења изостају, а одговорност се гура под тепих.
Мај 2025: покушај дијалога
На састанку одржаном 16. маја јасно смо изнели кључне проблеме:
• непризнавање наших овлашћења у ЕУ и искључивање посада,
• заустављања и малтретирања наших људи на Рајни и Мајни,
• обука и испити блокирани због непостојећих комисија и програма,
• неспровођење препорука Дунавске комисије о ризичним деоницама,
• хаос са бродарским књижицама и неправилности у капетанијама,
• непостојање система за одлагање отпада – бродови изливају фекалије и уља директно у реку.
Понудили смо конкретне предлоге и готова решења. МГСИ је слушао – и стало на томе. Ни једно обећање није спроведено.
Август 2025: последње упозорење Министарству
Дана 21. августа упутили смо МГСИ детаљан мејл у којем смо предочили алармантно стање на нашим водама. Упозорили смо на:
- Магеллан у Новим Бановцима – брод са три барже, без посаде, без обележавања и без активног транспондера, што представља озбиљну претњу безбедности и екологији.
• Новосадско сидриште – потпуно неуређено, са потопљеном тегљеницом која се незаконито користи за истакање отпадних уља, ризикујући еколошки акцидент несагледивих размера.
• Пецароше код Жежељевог моста – који се сидре у самом пловидбиноме пролазу, док речни крузери свакодневно пролазе. Подсетили смо да не треба чекати трагедију попут оне у Будимпешти, где је погинуло 40 људи, да бисмо реаговали. Капетанија Нови Сад је удаљена свега 1 км, а са кеја преко пута њихових врата види се критично место – али нико не реагује.
• Албатрос у луци Нови Сад – брод у власништву приватизоване Луке Нови Сад, везан без посаде и наѕора, тик поред претоварног понтона рафинерије. Свако пуцање ужади може изазвати хаварију у самом срцу луке.
• Слога и Јегричка – брод и истоварно постројење без посаде, већ месецима у распреми, представљају ризик код бродске преводнице и места за окрет бродова.
На крају мејла нагласили смо да смо послушали препоруку помоћника министра Александра Бањца – да се прво обратимо Министарству уместо да проблеме објављујемо јавно.
Од тада је прошло више од 50 дана, а једина реакција била је симболична интервенција капетаније Београд.
- август 2025: одговор без одговорности
Након што смо послали алармантан допис, од МГСИ смо добили писмени одговор:
„Обавештавамо Вас да су инспекцијски надзори започети пре подношења Ваше пријаве. По њиховом окончању бићете благовремено обавештени.“
Ни речи о конкретним мерама. Ни речи о Магеллану, Жежељевом мосту, Албатросу или Слоги. Ни одговорности, ни рокова, ни плана. Само бирократска фраза која је суштински значила: „Радимо нешто, не питајте шта. Кад се заврши – можда јавимо.“
Магеллан: бова уместо решења
Недуго након нашег упозорења, код брода Магеллан у Новим Бановцима постављена је једна зелена бова.
На тај начин брод је „склоњен“ ван пловног пута – на папиру.
Али у стварности, проблем није решен. Магеллан и даље стоји без посаде, без наѕора и без обележавања. Уместо да се брод обезбеди, премести или уклони, постављена је бова која само формално помера пловни пут, док опасност остаје.
То је школски пример „решавања“ проблема на нашим рекама: козметика уместо суштине.
Магеллан и двоструки стандарди
Ако је постављање бове прихватљив начин да се „реши проблем“, онда се намеће питање:
• Зашто на исти начин нису обележени остали подављени објекти на нашим рекама?
• Зашто нису означене тегљенице које леже на дну, олупине које годинама вире из воде или објекти који представљају још већу опасност за пловидбу?
• Чији се интереси штите?
Овај случај јасно показује да МГСИ и надлежне службе немају јединствене стандарде, већ селективно примењују прописе – према томе ко је власник и какви се интереси крију иза појединих пловних објеката.
Новосадско сидриште – уско грло и опасност за све учеснике
Ситуација у Новосадском сидришту најбоље се види на снимцима са радара и електронске карте брода:
• Ширина пловног пута остављена за маневрисање је сведена на минимум – практично уско грло кроз које морају да прођу огромни потискивани састави и речни крузери.
• Свако мимоилажење у оваквим условима представља максимално угрожавање безбедности.
• У непосредној близини налази се и потопљена тегљеница која се годинама незаконито користи за истакање уља.
ДМП тим – бродови без посаде као препрека
Посебан проблем представљају бродови фирме ДМП тим који се налазе на овом сидришту. Они су без посаде, лоше усидрени и закрчили су пловни пут. Њихово присуство додатно смањује маневарски простор и угрожава све учеснике у пловидби.
Још озбиљније је то што лучка капетанија и инспекција пловидбе нису реаговале ни након вишеструких упозорења. Због тог потпуног игнорисања постоји основана сумња да се прописи примењују селективно, док се очигледни проблеми и ризици занемарују.
ДМП тим – пребацивање кривице и нехумани услови за посаду
Да апсурд буде већи, 1. септембра 2025. године заповедник брода Стеигерwалд, власништво фирме ДМП тим, кажњен је под оптужбом да је искрцао посаду ван граничног прелаза.
Истина је сасвим другачија: посаду је чамцем искрцао сам власник фирме, док заповедник са тим чином није имао никакве везе. Уместо да одговара власник, казна је изречена заповеднику – ономе који је најмање могао да утиче на одлуку.
Исти тај брод остао је непрописно усидрен, без одговарајуће посаде. На њему су месецима боравили украјински чланови посаде у нехуманим условима рада:
• без плата (дуговања преко 100.000 евра),
• без хране и питке воде,
• без икаквих права зајамчених међународним конвенцијама.
Посади су месецима обећавани уговори о раду и зараде. На крају нису дочекали ништа. Били су присиљени да напусте брод како би обезбедили егзистенцију себи и породицама.
Ово је директно кршење Међународне конвенције о раду помораца (МЛЦ), која обавезује сваку државу да обезбеди исплату плата, хумане услове рада, храну, воду и право посаде да не буде напуштена. Србија је у овом случају дозволила озбиљно кршење међународних стандарда на својим рекама.
Јавни вапај струке
Како се проблеми нису решавали, на сајту Удружења професионалних лађара Србије објављен је текст са питањем:
„Да ли уопште постоји у МГСИ сектор за водни саобраћај и безбедност пловидбе?“
Питање је на месту: бродови се насукавају, објекти годинама леже у пловном путу, инспекција не користи законске алате, а капетаније остављају нерешене проблеме.
Уместо система – имамо стихију. Уместо реда – јавашлук.
Септембар 2025: ново понижење
У септембру смо, заједно са Синдикатом лађара и помораца Србије, послали нови захтев за састанак са 14 тачака. Тражили смо објашњења, одговорност и план рада.
Захтев је послат 03. септембра, са јасно предложеним терминима.
Како одговора није било, послали смо и љубазно подсећање.
Ни тада нисмо добили писмени одговор – стигла је само усмена порука секретарице да је помоћник министра „заузет“.
То није само неодговорност. То је отворено понижавање струке и порука да се проблеми лађара не признају.
Пример: Слога – инспекција мимо закона
Ванредни инспекцијски наѕор брода Слога спроведен је 09.09.2025. године.
Званични записник сам признаје да контролна листа није коришћена, иако је то законска обавеза. Брод се налазио у распреми, имао важеће бродско сведочанство до 2028. и није непосредно угрожавао пловидбу.
Ипак, инспекција га је прогласила „високим ризиком“ и наложила мере, док су прави проблеми остали нетакнути.
Пример: Јегричка – насукано постројење и лажна решења
Поред Слоге, инспекција је контролисала и насукано истоварно постројење Јегричка код Новог Сада.
Објекат је 75% изван воде, насукан на обалу и представља реалну опасност.
Као „решење“ предложено је да се сектор зимовника опреми елементима за привез, струјом са копна и стави под видео наѕор.
То није решење – то је замена теза. Камера може да сними несрећу, али је не може спречити.
Пример: Албатрос – брод без посаде, инспекција ћути
Док се над Слогом спроводе ванредни наѕори, брод Албатрос (Лука Нови Сад) годинама стоји без сталне посаде.
За њега инспекција још није ни изашла на терен.
То јасно показује двоструке стандарде: строго према једнима, никако према другима.
Шта захтевамо од МГСИ
Зато од МГСИ захтевамо:
- Хитно уклањање и обезбеђивање свих бродова и објеката без посаде на рекама Србије.
- Успостављање јасне и јединствене процедуре инспекцијског наѕора, у складу са законом.
- Примену међународних стандарда – посебно Конвенције о раду помораца (МЛЦ) и препорука Дунавске комисије.
- Отварање јавног дијалога са струком – не телефонским изговорима, већ званичним састанцима и конкретним решењима.
Наша порука
Ово није само питање лађара. Ово је питање безбедности, екологије и људских права.
Ако МГСИ настави да ћути, порука је јасна: на рекама Србије влада стихија, а не држава.
Наше реке нису ничија приватна прћија.
Наши животи нису потрошна роба.
Наше достојанство није на продају.
Лађари Србије неће више ћутати.
