Поштоване колеге,
Обрац́амо се вама, стручној јавности, као и осталим грађанима Републике Србије, како бисмо указали на некоректно понашање Министарства грађевинарства, саобрац́аја и инфраструктуре (МГСИ) и запослених у лучким капетанијама Републике Србије.
Протеклих осам година смо сарађивали са сектором за водни саобраћај на усклађивању законских регулатива, у складу са променама у ЕУ, а од последње промене помоћника министра за водни саобраћај престаје свака комуникација са наведеним министарством. Тренутно, МГСИ не одговара на наше молбе и упите у вези са текућим проблемима, не одговарају на мејлове нити на ургенције из кабинета Председника државе.
На нивоу Европе је донета Директива (ЕУ) 2017/2397 Европског парламента и Савета од 12. децембра 2017. о признавању професионалних квалификација у унутрашњој пловидби и о стављању ван снаге Директиве 96/50/ЕЦ и Директиве 91/672/ЕЕЦ./. Иако смо од почетка били укључени у имплементацију Директиве, те најављивали све могуће проблеме, где смо уверавани да до проблема доћи не може јер смо спремни, догодило се управо оно најгоре. Србија је уз две године одлагања приступила Директиви 18.01.2024. године.
Од децембра 2023. године није одржан ниједан испит за стицање стручних звања, а на наше упите о томе када ће се испити одржати не добијамо одговоре. Очигледно је да МГСИ намерава да увози лађаре из Индонезије, с обзиром на то да они у Европи добијају све потребне дозволе у врло кратком року, док за нашу децу не постоје слободни термини нити идеја како да се реализују испити. Тренутно наши лађари губе све могуће позиције и масовно остају без посла само зато што неко (нико) није у стању да одради свој посао, за који га(их) плаћамо, а за који смо га (их) припремали протеклих година.
Молимо надлежне да нам објасне која ће компанија запошљавати младе кадрове када они не могу да положе основни испит за морнаре, а самим тим не поседују ни неопходне квалификације за рад на броду. Такође, младим лађарима (морнарима и крмарима) се онемогућава напредак, чиме им се ускраћује право на већу зараду.
Службеници капетанија, посебно КП Нови Сад, одбијају да врше замену старих за нове бродарске књижице (које су у скаду са Директивом 2017/2397), са којима чланови посаде коначно могу да раде на свим европским рекама (старе књижице важе само у територијалним водама Србије и реци Дунав до Келхајма), а када лађари изврше притисак, службеници често користе максималан рок од 30 дана да препишу документ, за шта је реално потребно неколико минута. Према лађарима се опходе осионо и бахато, као према непријатељима, а не бившим колегама.
Следећи проблем који уништава каријере многих капетана је добијање овлашћења за способност управљања пловилима на посебним деоницама. То је питање које није решено већ седам година, тачније јесте, али службеници капетанија имају своју визију како и зашто издају одређене документе. При усклађивању са наведеном Директивом 2017/2397 детаљно је појашњено ко и како има право на које звање, те је јасно дефинисано да сви који су постали капетани, односно заповедници врсте А до 2015. године добијају сва овлашћења у максимуму, у складу са наследним правом. Исту су у пракси одрадиле све подунавске земље.
По питању издавања ових овлашћења лађари су пријављивали покушаје корупције службеника капетанија и чак прилагали аудио снимке сектору за борбу против корупције, али је и даља све као што је било. Појединци желе што им не припада и својим нерадом спречавају српске лађаре да буду конкурентни на тржишту рада, што је срамота за нашу државу и што је супротно Уставу Републике Србије.
Инспекција пловидбе се бави својим личним интересима, те кроз Србију плове бродови са посадам које раде без икакве пријаве, уговора и здравственог осигурања. Гранични полицајци у Новом Саду глуме инспекторе пловидбе и одређују моделе и сатнице кад ко може да исплови, а на притужбе лађара Управа граничне полиције шаље позиве за ислеђивање, као да ми кршимо закон што они не знају своја овлашћења.
Поново се вратило безакоње од пре неколико година где свако ради шта и како хоће, службеници излазе из својих овлашћења, а криминал више не цвета само на сидриштима него је прешао и на обалу.
Молимо надлежне институције да почну са решавањем нагомиланих проблема и да консултују људе који плове рекама, уместо да их игноришу, а надлежно министарство да ради ономе чему је намењено, служби својим грађанима, а не крупном капиталу.
Уколико наша егзистенцијална питања не успемо да решимо кроз институције, мораћемо покушати на друге начине у складу са законом.
Надамо се да нећемо морати.
